Režija: In-chun Oh
Uloge: Hye-Lin Han, Haneul Kang, So-eun Kim
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3892620/
Trailer: http://youtu.be/ohJvq8L3GrU
Pogledajte još: A Slit-Mouthed Woman (2007)
Mourning Grave, ili ako vam je lakše 소녀괴담 (što bi trebalo da znači Girl Ghost Story), je zvanično deklarisan kao mystery horror film. Da ne bude velike zabune ja ću mu prilepiti etiketu tinejdžerskog horora, romanse i povremene komedije, čisto da gledaoci koji očekuju tipičnu azijsku horor misteriju ne budu razočarani. Cela ova skalamerija žanrova začuđujuće dobro funkcioniše, barem tokom većeg dela filma, a velika je šteta što Mourning Grave ima manjkavosti koje ga sputavaju da bude odličan film. O manama nešto kasnije jer prvo idemo na opis radnje.
Radnja je već u samom startu zanimljiva jer u centru pažnje imamo studenta In-sua koji još od malena može da vidi duhove. Ovaj „dar“ čini da je In-su osamljenik, svoje vreme troši na pomaganje nesmirenim duhovima da pronađu svoj mir ali nakon incidenta oko smrti jedne devojke biva primoran da se preseli kod svog ujaka koji ima isti dar i upiše se u novu školu. Školska ekipa ga ne prihvata, samo delom zato što je In-su na prvi pogled pomalo čudan, ali dečak upoznaje duha prelepe devojke sa kojim se stalno druži i čiji odnos preti da preraste u romansu. Otprilike u isto vreme u školi počinju da se dešavaju ubistva učenika od strane duha sa maskom. In-su se trudi da zaustavi duha ubicu, u tome mu pomaže i ujak, a zaustavljanje daljeg stradanja učenika podrazumevaće otkrivanje davne tragedije u koju su, naravno, umešani i učenici i profesori ali i prelepa duhica bliska In-suovom srcu.
Dvojica debitanata koji su odgovorni za ovaj film (režiser i scenarista) su vrlo dobro upakovali nekoliko žanrova u jedan prilično skladan i pitak film. Komedija je možda najmanje uspela ali treba imati u vidu da su razlike između balkanskih i azijskih naroda vrlo primetne kako na kulturološkom tako i na polju humora. Glavni komičar u ovom filmu je ujak i mutava duhica koja ga opseda, ima tu nekoliko duhovitih scena ali, kao što sam u prethodnoj rečenici napisao, verovatno je sve to mnogo smešnije u podneblju odakle film potiče. Romansa je dominantnija od komedije, čak zameram što film u ovom pogledu nije još romantičniji i emotivniji. Odlično je i što film nijednog trenutka nije ljigav i patetičan, što garantujem da će biti prekookeanska verzija, ukoliko jednog dana bude bila snimljena. Vizuelni problem tokom ovih scena je što lepi duh devojke izgleda gotovo istovetno samom In-suu, dakle ne izgleda sasvim poput duha. Možda bi bilo preterano da je duh sasvim bezbojan ili crno-beli, poput onih iz Twixt, ali je činjenica da duh koji se „druži“ sa ujakom izgleda mnogo hororičnije.
Misterija je najdominantnija u filmu budući da se nijednog trenutka do samog finala ne zna ko je ubica i zašto ubija. Sama ubistva nisu previše krvava i više pristaju jednoj horor misteriji nego hororu. Strašnih scena ima ali nisu prestrašne tako da se verovatno nećete štrecnuti kada nešto izleti pred vas na male ekrane. Najjači deo filma je samo finale i flashback scene koje su se dešavale neposredno pre davne tragedije. Ove scene izazivaju brojne emocije i osećanja kod gledalaca a imaju svoju težinu bez obzira na to koje ste rase i na kojem delu sveta živite. Bez obzira na poreklo čoveka, njegovu dob, kulturu, veru, naciju ili bilo šta drugo veoma je jasno da je sam čovek veća životinja nego što je ona ikada bila. Mourning Grave, nažalost, u nekim trenucima postaje pomalo nerazuman i malo težak za praćenje, sad, da li je to problem u mom oku posmatrača, u lošem prevodu sa korejskog na engleski pa sa njega na srpsko-hrvatski – ko će ga znati. Tu su i neki ne previše ubedljivi kompjuterski efekti a i glavni glumac je mogao biti simpatičniji.
I pored nekoliko mana Mourning Grave je više nego dobar film. On nije strašan ali pored osrednje strašnih scena pruža dobru misteriju, romansu i nešto što se danas ne viđa često u (horor) filmovima a to su emocije. Iz tog razloga se nemojte začuditi ako vam tokom nekih scena zasuze oči i preplave vas neka tužna i setna osećanja. Mourning Grave stavljam na listu za ponovno gledanje a filmu dajem visoku ocenu; ako film uspe da vas nasmeje, rastuži, skoro rasplače a zatim (delimično) uplaši definitivno zaslužuje preporuku.
0 comments:
Post a Comment