HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Greg A. Sager

Uloge: Ry Barrett, Camille Hollett-French, William Foley

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2701772/

Trailer: http://youtu.be/Fd1oWMmYHfk

Pogledajte još: Two Moons (2012)

Australijska horor misterija naslovljena kao Kingdom Come pretenduje da bude hrišćanski horor, dakle da još jednom opiše vekovnu borbu dobra i zla, borbu u kojoj nakon raznih peripetija dobro očekivano pobeđuje ali sa zlom koje poraženo iznova vreba i stavlja one verujuće na nova iskušenja. Sve je to OK i na datu temu su se odvajkada pravili i zanavek će se praviti slični filmovi ali Kingdom Come ima jedan veliki problem koji ga sputava da kod velikog broja gledalaca uopšte bude pogledan do kraja a samim tim i shvaćen na pravi način: on naprosto nije gledljiv.

Jedan od problema s kojim sam se susreo na samom početku filma zapravo nije ni vezan za sam film već za subtitle istoga koga je neki pametnjaković što je prevodio sa engleskog na jezike naših naroda i narodnosti krstio svojevoljnim nazivom koji zapravo otkriva jedino (labavo ali jedino) iznenađenje koje gledalac može da doživi gledajući Kingdom Come. Kada sam video „titl“ filma sve mi je bilo jasno i film je izgubio ogromnu dozu zanimljvosti mada sam siguran da bi u određenom trenutku svakako provalio o čemu se tu radi i gde to sve vodi jer film nije previše originalan, razrađen ali ni zamaskiran. Početak radnje se odvija na „proverenoj teritoriji“ i koristi zaplet iz Saw i Cube serijala: nekolicina ljudi se budi u napuštenoj građevini, nemaju pojma kako su se tu našli, ne znaju gde se nalaze niti kako mogu da se spasu. Poluraspala građevina ima gomilu soba na nekoliko spratova, izlaza nema a nekakve karakondžule se vrzmaju po hodnicima i po spoljašnjosti zdanja. Kako budu napredovali prema izlazu tako će spoznati da su svi odreda grešni a ako budu sposobni da se pokaju i oproste možda i dobiju novu šansu.

Naizgled sasvim normalni ljudi (ali samo naizgled jer većina vrlo vidljivo poseduje „nisko čelo zločinca“) se ne ponašaju sasvim logično u datoj situaciji. Vrlo brzo i veoma usiljeno počinju sukobi i netrpeljivosti među njima a neki vrlo očigledno pokazuju svoju poremećenost (sa kilometra se vidi da je tip sa naočarima pedofil). Osim pedofila, tu su i ubica, silovatelj, ubica iz nehata, žena koja je abortitala... Hmmm... Abortirala? Ok, hajde da uzmemo da je abortus nekakav greh (mada bi se i o tome dalo raspravljati) ali stavljati taj čin u istu ravan sa silovanjem dece ili odraslih i ubistvima je naprosto kvazi-hrišćanski nonsens. Ako pređete preko ovoga i ne bude vam smetalo da film shvatate kao ozbiljnu poruku ženama on ima velike šanse da vam se svidi, mada mislim da je takvih gledalaca zaista malo. Ne zato što ne postoje osobe koje misle da je abortus ubistvo ili zločin jednak silovanju već zato što iz ličnog iskustva tvrdim da takve osobe ne gledaju horor filmove.

Još jedan veliki problem sa filmom je prerazvučenost. U svojoj središnjici, dakle u toku događanja u nepoznatoj građevini, cela dešavanja su nedovoljno zanimljiva, razvučena, jednolična, premračna i bez nekog cilja, skoro dosadna. Kompletna dešavanja koja vidimo u filmu su mogla biti u nekoj osrednjoj epizodi Zone Sumraka ili nekog drugog horor omnibusa gde bi se paradoksalna priča o grehu i iskupljenju ispričala u nekih 30-45 minuta, međutim, film u trajanju od gotovo 100 minuta naprosto guši gledaoca. Na ovo još dodajte „sitnije“ mane a to su da je film suviše mračan, da gluma nije na previsokom nivou, da nema nijednog harizmatičnog karaktera, da su u nekoliko scena korištene animacije slabog kvaliteta i da film ni za trenutak nije strašan. Jedno što deluje koliko-toliko zanimljivo su spodobe koje se vrzmaju po hodnicima ali su oni prikazani u veoma kratkim kadrovima valjda da se ne vide jeftine maske. Režija i zvučni efekti su generalno dobri ali to ne može da dođe do izražaja od drugih problema s kojima se film tokom većeg dela svog trajanja bori.

Ukoliko vam neko uđe u sobu dok gledate film i ovlaš pogleda nekoliko scena mogao bi pomisliti da je Kingdom Come vrlo dobro ostvarenje. Nažalost, on to nije, osim za one pasionirane kućne vernike koji trube o abortusima i sličnim temama. Čak ni takvima se neće dopasti konfuzni završetak koji naprosto nema svoje objašnjenje ni u jednoj dimenziji već je tu više kao štos i omaž završecima filmova iz nekih davnih vremena.