HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Marc Carreté

Uloge: Lluís Marco, Clàudia Pons, Marta Belmonte

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3175438/

Trailer: http://youtu.be/q9GU8k9Guyg

Pogledajte još: The Vatican Exorcisms (2013)

Filmovi o egzorcizmima se svako malo pojavljuju i to gotovo redovno u nezavisnim i niskobudžetnim izdanjima. Asmodexia pokušava da u temu isterivanja đavola unese nešto novo i originalno a to joj delimično i uspeva. Zapravo, ono originalno što film donosi upropašteno je stilom pripovedanja, tonom filma, mestimičnom konfuzijom i sveopštom dosadom koju gledalac prima sa malog ekrana. Ovo je samo subjektivno mišljenje pa ako ste fan verskih horora i baratate materijom bolje od prosečnog gledaoca ovo može biti vaš horor biser godine. 

Asmodexia kombinuje dramski stil pripovedanja, klasični exorcism film i road-movie način odvijanja priče. Glavna priča prati dedu Eloya i unuku Albu koji u stilu srednjevekovnih misionara lutaju španskim prostranstvima i za šaku riže pomažu građanstvu koje je zaposednuto. Njihova misija je iznad svega, a dijalozi ispod svega budući da pomenuti par ne izgleda previše prirodno, što će možda dobiti svoje opravdanje u kasnijem toku filma. Druga priča se odvija u mentalnoj ustanovi gde se oboleli dižu na ustanak. Treća priča prati mladu policajku koja je na tragu dedi & unuki a sve ove priče su povezane crnim mercedesovim kombijem i njegovim vozačem u kapuljači kao i proročanstvom Maja glede 12.12.12. datuma. Sve tri priče se međusobno prepliću, naizgled su nepovezane ali se u kasnijem toku filma naravno susreću, pa ko po'vata konce – po'vata, više sreće u narednom gledanju filma ukoliko za to budete imali živaca.

Film je i pored trajanja od samo 75 minuta veoma dug jer se priča izuzetno sporo odvija a na ekranu se malo toga dešava. Gotovo polovina filma protiče u posmatranju dede i unuke koji sede na proplancima i jedu jabuke, simbolično sadeći ili ne sadeći seme. Oni koje interesuju religiozne teme, anđeli, apostoli, vaskrsenja, Asmodeus i ostalo pronaći će neke rečenice u filmu i delove dijaloga vrlo zanimljivim, simboličnim i prepunim poruka. Ja nisam veliki fan religioznih horora, niti sam znalac religije i svih njenih podvrsta, pa sam se često gubio u meni nepoznatim pojmovima, imenima ili opštem smislu povremenih tema diskusija likova. Ipak, akcenat priče je čak i religioznom laiku sasvim jasan a on je na prvoj priči i ulozi dede i njegove unuke koja je ključna za egzorcizme. Poenta kompletnog filma i njegov glavni adut je u preokretu na kraju filma, koji će jedne oduševiti a drugima biti glup i nerazumljiv.

Ono gde je film na zavidnom nivou je povremena atmosfera koju režiser dobija znalačkim korištenjem svega i svačega što pronađe u ruralnim predelima Španije. Tako prilično jezivo deluju i polja i jabukovo drvo, ali i katakombe pored napuštenog bazena i električni stubovi. U nekoliko slučajeva film donosi vrlo jeftine i konfuzne specijalne efekte (sudar) ali nagrađuje gledaoca sa jasnom simbolikom u drugim scenama (završna). Scene egzorcizama su samo donekle strašne, ima tu nešto uspelih maski ali ima i onih izuzetno jeftinih a pomenute scene nisu previše ubedljive. Em je gluma na nižem nivou od onoga koji sam očekivao (daprostite, k'o da gledam domaći film) em su sve te scene u filmu nabacane a kada gledalac ne zna ko je zaposednuti lik sumnjam da će ga biti briga za tragičnu zaposednutu sudbinu. Uostalom, kako da bude strašna scena egzorcizma u po bela dana na benziskoj stanici?

Ali kao što kažem, smisao filma nije uopšte u efektima ili plašenju gledalaca već u završetku ove priče koja će pred gledaoca doneti nešto neočekivano. Manji broj gledalaca će biti oduševljen i klanjaće se filmu dok će prosečni, casual gledaoci biti smoreni viđenim. Asmodexia će verovatno biti mnogo hvaljena od kritike, dobijaće raznorazne nagrade za originalnost ali je niko od običnih ljudi neće gledati. Kad bih hteo da budem bezobrazan rekao bih – proći će gotovo isto kao Kusturičini filmovi.