HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Jack Sholder

Uloge: Robert Englund, Mark Patton, Kim Myers

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0089686/

Trailer: http://youtu.be/yv4AFuOY9y4

Pogledajte još: Friday the 13th (1980)

Iako se Wes Craven nikada nije složio da A Nightmare on Elm Street pređe u franšizu (čak je insistirao da završetak prethodnika bude srećan) za producente dileme nije bilo. Posle odličnog komercijalnog uspeha prvog filma snimanje nastavka se naprosto podrazumevalo. Režiserska palica je dodeljena Jacku Sholderu (Alone in the Dark, The Hidden) a olovčica za pisanje scenarija Davidu Chaskinu (The Curse, I, Madman). Kao što to obično biva kada je nastavak nečega uzrokovan novcem a ne spontanom idejom za film Freddy's Revenge je u svim stvarima unazadio prethodnika, delom zato jer su ga snimali manje talentovani ljudi a delom jer je originalni film postavio zaista visoku lestvicu kvaliteta.

Ipak, Freddy's Revenge se komotno može pogledati, jer, ukoliko bih baš bio ciničan – prosečni filmovi sredine osamdesetih su za klasu bolji od prošlogodišnjih izvikanih „kvaliteta“. Za razliku od originala u ovom filmu je u glavnoj ulozi mladić (ne sasvim slučajno, kako sam ja svojevremeno mislio) ali se ravnoteža pokušala održati ulogom njegove devojke koja ima mnogo više mesta u filmu od epizodnih likova iz prvenca. Uglavnom, radnja nastavka se dešava nekih pet godina nakon prethodnih, Nancynu kuću kupuje Jesseov otac za male pare (što mu nije bilo čudno) a Freddy je posle petogodišnje pauze jedva dočekao da počne maltretiranje novog momka (reč „momak“ nije slučajna). Ono što mnogi zameraju ovom filmu je promena smisla i pravila koja je postavio Wes Craven. Umesto da tinejdžere posećuje u snovima, i likvidira ih na načine da uvek izgleda misteriozno, neobjašnjivo ili eventualno kao samoubistvo, Freddy ovaj put uzima drugu taktiku: zaposeda telo tinejdžera Jessea iz ulice Brestova broj 1428 i njegovim telom ubija u realnosti.

Ovu promenu sam na neki način prihvatio jer je Freddy možda i naučio lekciju iz svog prethodnog poraza i primenio drugačiju taktiku. Ono što mi se nije svidelo i što ruinira kompletan utisak i smisao Freddyjevog postojanja i delovanja je njegovo javno pojavljivanje pred 30-tak prisutnih. Na ovaj način se obesmislilo i svako naredno pojavljivanje Freddyja u bilo kojem obliku jer on više ne bi bio tajna za klince a ni tabu tema za roditelje ili organe vlasti. Promena u vidu glavnog glumca umesto glumice mi se takođe nije dopala (Lisa bi bila kudikamo zgodnija i atraktivnija za glavnu ulogu) ali je sada izvesno da je ta promena imala svoju gej svrhu. Osim nekih dvosmislenih gej rečenica vrlo je upadljivo da Jesse više vremena provodi sa prijateljem nego sa devojkom a od njega traži i podršku u borbi protiv Freddyja. Tu je još i odlazak u gej noćni S&M klub u koji izlazi profesor (naravno) fizičkog vaspitanja koji biva ubijen u (naravno) školskom kupatilu a prisutna je i jedna scena falusoidnog igranja uz sobnu muziku.

Razlika je i to da su neki karakteri u filmu dosta komično prikazani a vrlo je primetan i korak unazad u pogledu režije, atmosfere i kompletne jeze. Ipak, stvari nisu toliko loše ukoliko ste ljubitelj Freddyja Kruegera. Dotični se pojavljuje više nego u prethodniku, ima više rečenica koje izgovara a i maska mu je kvalitetnija. Specijalni efekti u filmu su dobri i tek u jednoj ili dve scene se vidi da su upotrebljavane lutke ili drugi trikovi (recimo prilikom izlaska Freddyja iz tuđeg tela, što je opet gej metafora). Film ima odličan početak, koji sam pamtio svih ovih godina, a poseduje i dosta drugih scena za pamćenje. Neke od scena koje nikada nisam zaboravio su soba koja se topi, eksplodirajući papagaji, divljačka vožnja školskog autobusa po đavolskoj pustinji, psi sa ljudskim licima i odlične scene pored bazena. Na pozitivnoj strani je i to što film zadržava dinamiku, i dalje ne zalazi u mrkli mrak već se gotovo sve jasno vidi i čuje a tu su po prvi put i duhoviti Freddyjevi one-lineri.

A Nightmare on Elm Street 2: Freddy's Revenge ima dosta mana ali je njegovo gledanje i dalje zanimljivo, posle toliko godina. Ukoliko volite Freddyja a ne nerviraju vas homoseksualne reference ili muškarac u glavnoj ulozi pogledajte ovaj sequel sa smanjenim očekivanjima; u pitanju je OK film koji je vrlo lako mogao biti mnogo bolji.