HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Ivan Kavanagh

Uloge: Antonia Campbell-Hughes, Rupert Evans, Steve Oram

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2517658/

Trailer: http://youtu.be/U3_HSvWADXA

Pogledajte još: The Awakening (2011)

The Canal je irski horor triler film koji dolazi od strane meni nepoznatog autora čije buduće horor filmove bih voleo da vidim. Iako je The Canal ne previše originalno iskustvo, u prvoj polovini čak i dosta predvidljivo, ono poseduje izuzetno kvalitetan ugođaj, kameru, režiju, kasting i nekoliko scena koje nagoveštavaju da se u liku izvesnog Ivana Kavanaghija krije režiserski horor talenat. Deluje kao da je u ovom filmu pomalo sputavao svoje bizarne talente na uštrb onih generičkih, pozajmljenih ili animiranih a da li je to tako videćemo već u njegovom sledećem snimljenom delu.

Nekadašnja bračna idila za filmskog arhivara Davida polako pstaje prošlost a početna sumnja da ga supruga vara tokom narednog perioda sve više postaje izvesna. Da bi ga barem malo utešila Davidova koleginica mu daje novu turu dokumentaraca iz crne hronike starih ceo vek a slučajna koincidencija je htela da na jednom od crno-belih filmova bude masakr koji se desio baš u kući koju je David nedavno kupio. David zbog ovog saznanja postaje uznemiren i nestabilan, počinje da oseća nekakvo prisustvo u kući i misli da bi neko mogao povrediti ukućane. Tokom jedne noći on prati svoju suprugu i otkriva da ima ljubavnika. Prilikom povratka kući David odlazi u obližnji javni toalet i doživljava viziju usled koje gubi svest a supruga mu se nakon toga više nije vratila. Od sledećeg jutra ona se vodi kao nestala a nakon pronalaska tela i kao ubijena. Glavno-osumnjičeni za njeno ubistvo je David a u njegove teorije da je za ubistvo supruge kriv duh niko, naravno, ne veruje.

The Canal je jedan od manje brojnih filmova koji spadaju u grupu „loš omot – dobar film“. Iako njegov omot sugeriše da se radi o nekom slabije produciranom ili nezavisnom filmu ovde to nije slučaj. Gledajući The Canal nećete doživeti horor prosvećenje niti biti oduševljeni bilo kojim njegovim segmentom. Slaba konkurencija poslednjih godina je dovela da se čak i ovakvi, za neke ranije godine prosečni filmovi, u 2014. godini mogu smatrati boljim predstavnicima žanra. Iznenađujuće dobra produkcija filma, koja uključuje vrlo jasnu i kristalno čistu fotografiju i dobru režiju, plus dobro izabran kasting pomažu da ovaj film izgleda vrlo dobro. Sumorna atmosfera je sveprisutna a irski ambijent je kao stvoren za jedan ovakav film. Bilo da se radnja odvija u jezivoj građevini, sumornim vetrovitim proplancima ili iznad hladnog kanala iz naslova filma – The Canal uvek deluje za klasu atmosferičnije i nelagodnije od filmova koji dolaze sa suprotne strane bare. Posebnu pohvalu zaslužuju arhivski snimci koje David pregledava i koji zaista deluju jako stari.

Misteriozno odvijanje radnje bukvalno drži gledaoca prikovanim uz ekran čak i ako on naslućuje kojim tokom će se sve dalje odvijati, što nije previše teško zaključiti. To može biti mana filma ali danas originalnost u jednom filmu možemo očekivati tek na poslednjem mestu. Osim kuće u kojoj se desio zločin, brojnih duhova u istoj i oko nje, koleginice koja pruža neophodnu podršku vidimo i scene koje mnogo liče na one iz The Ring i The Shining ali i animirane duhove koji suviše liče ne modernu nižu produkciju. Film nije previše strašan, nema čak ni mnogo BOO! scena i sve se više bazira na sporoj psihološkoj priči sa duhovima i preokretima a ne na jeftinom prepadanju gledalaca. Čak i ako „provalite“ tok radnje filma definitivno nećete i sve preokrete što će biti za utehu iskusnijim gledaocima.

Za ljubitelje psiholoških triler horora The Canal mora biti obavezan a za ljubitelje gore spomenuih uzora više nego poželjan. Iako je sve što vidimo u filmu već viđeno i ranije ovde je to sve dobro upakovano i prilično dobro izbalansirano tako da u poplavi loših horora može da bude više nego dobar način za provedenih sat ipo.