Režija: Robert Hall
Uloge: Bobbi Sue Luther, Kevin Gage, Lena Headey
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1228933/
Trailer: http://youtu.be/T6rtXAqfSa0
Pogledajte još: Hatchet (2006)
Slasher filmovi nikada nisu bili previše inteligentni niti su od gledalaca zahtevali uključivanje preko trećine ukupnog broja sivih ćelija. Međutim, Laid to Rest ide korak dalje i pruža „slasher iskustvo za nove generacije“, kao što se to autori sa ponosom diče, što će reći – sadrži gluplju radnju neko ikada. Na sreću, kada se izvagaju njegove dobre i loše strane film nije čisto gubljenje vremena ali deluje da je više namenjen mlađima ili za gledanje u društvu. U društvu je nekada bolje odgledati glupost koju možete komentarisati i uz koju se može dobro nasmejati, dok ozbiljne filmove treba ostaviti za kasnije, da ih u samoći izgustirate.
Prva od četiri pozitivne karakteristike filma je primetna na samom početku a to je da on veoma brzo počinje bez nekih nepotrebnih uvoda, prologa ili najava. Jedna devojka se budi u mrtvačnici, u sanduku, nekako uspeva da se iskobelja iz njega samo da bi je napao nepoznati maskirani manijak naoružan ogromnim nožem. Dezorijentisana devojka koja je izgubila pamćenje uspeva da mu umakne, stopira jedan automobil i skupa sa njegovim putnicima se sklanja na sigurnu teritoriju. Barem je ona tako mislila. Maskirani ubica (koji sebe naziva ChromeSkull, što i piše na tablicama njegovog Chryslera 300c) ih brzo pronalazi, kolje suprugu onoga što je povezao devojku bez memorije i kreće da zakolje i njih. I ono dvoje što su slučajno naišli. I sve na koje naiđe. Da pokolje celo selo.
Veliki problem sa filmom je njegova priča koja je toliko amaterska da to u nekim momentima zaista boli. Da li su autori namerno insistirali na nerviranju gledalaca, da li su amateri ili klinci, tek – ne može da prođe ni dva minuta a da neko od karaktera ne učini neku ordinarnu glupost, izlane neku retardiranu rečenicu ili se jednostavno ponaša poput debilnog morona. Na samom početku devojka ne može da pobegne iz mrtvačnice jer su vrata zatvorena (a kroz prozor dotična ne zna da izađe), kada ustopira one koji bi je odvezli oni u automobilu nemaju više od dve litre goriva, mobilnih telefona nema a kada upadnu u slučajni stan njegov stanovnik nema ni fiksni ni mobilni telefon već policiju zove preko e-maila. Naravno, dotični nema mnogo goriva u rezervoaru automobila a dotični mu je limitiran na 40 km/h jer mu je majka divljala po gradu. Sada je ta majka mrtva, nalazi se u mrtvačnici i dotični ne želi da je ostavi, iako ga vija pomahnitali maskirani krvolok. Njega ne žele da ostave drugo dvoje preživelih što dovodi do besomučne jurnjave na nekoliko kvadratnih kilometara.
Kada hromom tipu koji je pokupio stoperku ChromeSkull zakolje ženu na kućnom prozoru ovaj ne želi da napusti lokaciju jer mu ujutru stiže šurak pa ne želi da svoju sestru zatekne u takvom stanju. Ovakvih glupih scena ima zaista mnogo ali ako ne zahtevate ni zrnce logike već tražite samo besmislenu akciju, ubistva i krvoprolića Laid to Rest vas može zabaviti pa čak i oduševiti. Novac koji su uštedeli na scenariju, kastingu i kameri autori su potrošili na specijalne efekte koji su odlični i veoma brutalni. Iako nijednu scenu ubistva i nijedan leš nećete videti na duže od sekundu ili dve ovaj film ih ima zaista veliki broj a uz to su i dosta maštovita. Manje maštovit je sam krvolok koji nema nikakvu istoriju niti personaliti, sve što znamo je da voli da sebi lepi metalnu masku superlepkom na lice (a tko se seperlepka laća od njega i strada, jel) i da ne progovara ni reč, čak ni kada popije gomilu metaka ili kada ostane bez oka.
Laid to Rest će mnogi oceniti najnižim ocenama dok će ga drugi nagraditi onim najvišim. Lepota je u oku posmatrača, pa tako i ocena ovog filma zavisi od onoga šta od filma očekujete. Ukoliko su to besomučna ubijanja po gradu u kojem nema ni traga ni glasa od policije onda je ovo vaš film, a ukoliko od jednog slashera zahtevate barem zrnce realnosti bolje je da ovo preskočite.
0 comments:
Post a Comment