HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Alain Robak

Uloge: Emmanuelle Escourrou, Christian Sinniger, Jean-François Gallotte

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0096871/

Trailer: http://youtu.be/Um0zC5qnlbI

Pogledajte još: Brain Damage (1988)

Baby Blood (za tržište SAD naslovljen The Evil Within) je francuski horor film koji je od strane malo poznatog autora snimljen kao omaž B-horor filmovima. Ima li boljeg omaža i bolje teme za jedan takav film od đavolskog pipka koji parazitira ženske utrobe i primorava ih da ostanu u drugom stanju hraneći ga ljudskom krvlju? Baby Blood je snimljen 1989. godine u Parizu, snimanje je trajalo pet nedelja, budžet nije bio veliki što je, nažalost, povremeno vidljivo ali srećom po gledaoce brutalne scene zbog toga nisu trpele.

Pomenuti budžet je zaslužan što početak filma izgleda skoro odlično (korišteni su snimci sa autentičnih lokacija). U kadrovima koji kao da su presnimljeni sa National Geographic kanala upoznajemo se sa Zlom koje će nešto kasnije oploditi Yanku, pomoćnicu u jednom cirkusu. Da li je dotična postala trudna zbog danonoćnog seksa sa vlasnikom cirkusa ili je za to zaslužan pipak koji joj se jedne noći uvukao u međunožje – tek Yanka je noseća a veoma brzo će se uveriti da njen fetus nije sasvim običan. Osim što može sa njim da podsvesno razgovara Yanka je primorana da mu prinosi žrtve, tačnije – da ga hrani ljudskom krvlju. Iako ovo zvuči zanimljivo na papiru u praksi je nešto manje uspelo iako film ima upečatljivih momenata i dosta krvavih scena.

Zbog niza ubistava, za koja sasvim nerealno nikada nije ni na ivici da odgovara, Yanka je primorana da često menja mesto boravka. Ovo dovodi do toga da je film veoma dinamičan i vizuelno šarenolik što je svakako pohvalno. Yanka, dok joj stomak postepeno raste, ubija slučajne prolaznike, prosjake, napaljenog momka, ali i koristi zalihe krvi iz autobusa za transfuziju. Ono što karakteriše ovaj bizaran film su vrlo pristojni specijalni efekti koji ponekad nadomešćuju manjak logike i smisla morbidnošću (scena mrtvog srca koje oživljava, naprimer). Dok Yanka ispija krv iz svojih žrtava kao iz tetrapaka sa voćnim jogurtom, ili kao da je vampirica, dotle žrtve skončavaju na svakojake načine. Neke uspele (na krvavi način) scene su eksplozija ljudskog tela, kamera postavljena na nož koji se više puta zabada u žrtvin stomak, animacija ulaska parazita u žrtvu ili vozač fudbalskog autobusa sa parazitom na glavi.

Fotografija je dobra i nedigitalna a film sadrži brojne kadrove francuskog voznog parka tog vremena, što će znati da ceni svaki fan retro automobilizma. Glavna glumica ima izuzetno telo a ne libi se da ga nagog pokaže u više navrata što će znati da ceni muški deo publike i mrzitelji silikona. U takvim scenama više neće biti važno ni što devojka ima razmak među zubima J Problemi nastaju onog trenutka kada pokušate da shvatite film ozbiljno jer to zbog nekih momenata nije moguće. Glas parazitskog fetusa, koji mu daje autor ovog filma, ni za trenutak nije jeziv ni strašan već više dosadan jer tokom celog filma ne zaklapa svoja fetuska usta. Možda je bolje film posmatrati u verziji za američko tržište kada glas fetusu pozajmljuje Gary Oldman. Sledeći problem filma su brojni neozbiljni elementi koji kao da su na tragu filma sa žandarom a ne neki kadrovi koji treba da se nađu u jednom horor filmu, pa makar i drugorazrednom. U takve scene spada pojava napaljenog čoveka ali i svi sudari vozilima koji su ubrzani do granice gluposti.

I pored ovih mana Baby Blood ima svojih aduta, posebno za one gledaoce koji cene krvave filmove, neverovatnu radnju i devojke zatrudnele od strane paranormalnog ili onozemaljskog. Šteta je da autor nije obratio pažnju na neke stvari koje ruiniraju opšti utisak a možda to nije ni hteo, ko će ga znati. Čitavo punoletstvo kasnije, 2008. godine, pojavio se nastavak filma pod nazivom Lady Blood.