HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Justin Benson, Gregg Bishop, Aaron Moorhead, Marcel Sarmiento, Nacho Vigalondo

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3704538/

Trailer: http://youtu.be/3T0ZifLnAYc

Pogledajte još: All Hallows' Eve (2013)

Još jedna godina i još jedan ve-ha-es. To svakako nije loše ali je problem što Viral predstavlja tri koraka unazad u svakom pogledu, počevši od tematike i zanimljivosti preko izrade i efektnosti pa do samog horora i šokantnosti koje valjda očekujemo od jednog filma koji se deklariše kao strašan. O originalnosti ne vredi ni trošiti reči a i sam koncept je vrlo diskutabilan. Pa šta je onda ostalo pitate se? Vrlo malo, tek nekoliko dinamičnih scena za one uzrasta do 15 godina, nešto „šokantne“ bizarnosti i jasna poruka koju ciljna publika ovog filma ionako neće prihvatiti.

Ukoliko ste gledali neki od prethodnika jasan vam je koncept filma: gledamo nekoliko priča snimanih iz prvog lica, dakle ono što vidimo su „autentični snimci“, a sve je povezano još jednom pričom koju gledamo kao uvod, intermeco i finale. Za razliku od prethodnika ovde nema pregledavanja video kaseta u praznoj kuća koja ipak nije sasvim prazna; oni koji očekuju nastavak ili eventualno razjašnjenje dešavanja u kući ostaće uskraćeni. Sada je tu priča o tajanstvenom sladoledarskom kombiju, otetoj devojci, momku koji bicikletom prati famozni kombi i seriji neobjašnjivih incidenata po celom gradu. Ovaj segment je režirao mnogo hvaljeni autor filma Deadgirl i segmenta D Is for Dogfight omnibusa The ABCs of Death ali one magije koju su mnogi očekivali ovde jednostavno nema. Ima samo mnogo smetnji, izlizane trake, drmanja raznoraznim kamera na biciklovima i mobilnim telefonima, ima nejasne priče i jasne poruke koja se tiče opasnosti sveopšteg snimanja svega i svačega i (ne)svesne dozvole za zadiranje u privatnost.

Ostatak filma sačinjavaju tri segmenta što je upadljivo manje nego u prethodnicima ali je i trajanje filma sada kraće pa iznosi jedva 80 minuta, da li zbog otaljavanja posla ili komercijalizacije. Prva pričica je kvazi-dokumentarna storija o čoveku koji je uz pomoć magičnog Hudinijevog plašta postao najcenjeniji mađioničar današnjice. Na njegovu žalost plašt ne radi na ništa već mu se moraju prinositi žrtve u vidu mladih mađioničarevih pomoćnica. Tko se Hudinijevog plašta laća od plašta će i stradati a žrtve u ovom segmentu najčešće stradavaju od loših CGI efekata koji dosta odudaraju od ostatka fotografije. Priča je zanimljivo skrojena, u stilu dokumentarne TV emisije i poseduje neki retro šmek što može da bude dovoljno nezahtevnim gledaocima. Sledeći segment ima zanimljivu premisu, slabiju razradu i loš završetak. Autor inače dobrog Timecrimes opet stvara prostorno-vremenski paradoks prikazujući kućnog naučnika koji otkriva prolaz u paralelni svet. Iako izgleda gotovo isto pokazuje se da je zapravo potpuno nakaradan, bolestan i bizaran. Segment sadrži apsolutno nepotrebno vulgarne scene sa džinovskim zverskim penisima i vaginama mesožderkama ali i neke dosta slabe (opet) CGI efekte. Ovaj segment je svakako imao potencijala za nešto više i za nešto duže.

Treći i poslednji filmčić nosi naziv Bonestorm i dolazi nam od autora filma Resolution. Ovaj segment i nema neku radnju; posmatramo izuzetno antipatične skejtere koji ne znaju šta će od sebe pa odlaze da skejtuju u Tihuanu a tu ih napada neka sekta koju čine živi, poluživi i neživi. Klinci se bore protiv svih njih i to je to. Za razliku od prva dva segmenta ovde vidimo dinamične scene, vidimo kompletnu radnju jer se sve dešava danju a vidimo i neke dobre maske te nešto manje CGI efekata koji su opet prisutni. Za moj ukus ovo što V/H/S 3 nudi je slabo kako kvalitativno tako i kvantitativno. Kvantitativno je film suviše slab jer priča ima malo, veći deo istih je neefektan (predugački uvodi) a vrlo je primetan i deficit strašnih scena. Ceo film sam pogledao sa istim izrazom lica i ni za trenutak se nisam uplašio, štrecnuo, šokirao ili bilo šta drugo a koliko se sećam pri gledanju ionako mlakih prethodnika je ipak bilo drugačije. Po kvalitetu ovde ima malo toga zanimljivog da se vidi, eventualno nekoliko idejica koje su se zagubile vrlo brzo u iživljavanju autora sa raznoraznim smetnjama na trakama i kasetama.

Ovo poslednje spomenuto me je posebno fasciniralo: samo u jednoj sceni u filmu vidimo VHS kasete ali zato kroz ceo film posmatramo analogne smetnje na slici (sneg, štrafte, efekat prljave glave rekordera i slično) iako materijal koji gledamo streamuju ili snimaju mobilni telefoni, kamere i ostala digitalna čuda kod kojih ne postoje pomenute smetnje. Jedino ako neko kompletan digitalni materijal nije prebacio na VHS kasetu samo smetnji radi. V/H/S: Viral je još jedan horor „hit“ gde su autori više sredstava uložili u reklamu nego u snimljeni materijal. Preporučujem njegovo gledanje samo pasioniranim fanovima prva dva dela a i oni treba da smanje očekivanja.