HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: James DeMonaco

Uloge: Frank Grillo, Carmen Ejogo, Zach Gilford

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2975578/

Trailer: http://youtu.be/XzFCDqKE4yA

Pogledajte još: Rise of the Planet ofthe Apes (2011)

The Purge sam svojevremeno pošteno iskritikovao, iz subjektivnih i objektivnih razloga, a taman kada sam se spremao da nakon gledanja isto učinim i sa Anarchy nastavkom zaključio sam da je u pitanju mnogo bolji, kvalitetniji, jasniji i zanimljiviji film. Ideja je i dalje dosta glupa ali film jasnije i čistije od prethodnika daje poruke, pruža mnogo zanimljiviju radnju i lišava nas mnogih patetičnih momenata i nerezonskih scena za nerviranje. S obzirom da od američkih horor/SF „hitova“ već odavno ne možemo očekivati bog-zna-šta ovo je i više nego dovoljno.

Radnja filma se odvija 2023. godine, godinu dana nakon one iz prethodnika, i za razliku od njega ne fokusira se na jednu mračnu kuću i odbranu porodice u njoj već prati one koji se iz raznoraznih razloga nisu uspeli sakriti na sigurno kada je nastupio purge time. Tako pratimo oca nastradalog dečaka koji je krenuo da izravna davne račune, dve tamnopute žene koje su specijalne snage izbacile na ulicu i momka i devojku kojima se „pokvario“ automobil. Oni moraju ostati u grupi i zajedno se ispomažući pokušati probijanje do neke sigurne teritorije, kod nekoga u koga imaju poverenja. To nimalo nije lako jer gradom haraju bande od kojih ni „u redovno vreme“ niko ne bi bio sasvim siguran ukoliko nosi zlatni lančić na vratu. Kao da ni to nije dovoljno po gradu voze kamioni smrti koji redukuju gradsku populaciju i „čiste“ zgrade na koje su se nameračili bogati investitori (kako ovo poznato zvuči, kao da smo već to doživeli u samo malo maskiranijem obliku).

Tu su i raznorazne zamke postavljene po ulicama, alarmi koji dozivaju krvoloke željne tuđe krvi ali i snajperisti po krovovima zgrada koji se uz pivce provode mnogo bolje nego gledajući ragbi meč. Kada konačno stignu na „slobodnu“ teritoriju begunci i dalje nisu sigurni; noćas kao da su svi poludeli i pokušavaju da poprave sve ono što bi mogli i na sudu ali uz mnogo novca i truda. Svaki porodični sukob noćas se rešava sa oružjem a od sutra će sve biti normalno i opet ćemo se voleti i poštovati, u Boga i čast kleti. The Purge: Anarchy mnogo jasnije od prethodnika prikazuje razdor između bogatih elita, tajkuna i poslodavaca i siromašnog sloja koji, ako već ne može da radi za njih dobijajući crkavicu, treba da nestane sa lica zemlje da ne zauzima prostor. Prolivanje krvi siromaha je diglo Ameriku iz finansijskog ambisa ali problem nastaje kada se pojavi grupa ljudi koja podržava prolivanje krvi, samo sa malom ispravkom – podržava prolivanje krvi bogataša. Film ne propušta priliku ni za kritiku medija i medijsko-političkog podaništva, gde se opet možemo i mi prepoznati.

Kako se naši silom spojeni junaci probijaju kroz grad koji je opasniji od džungle tako upadaju u sve veće ćorsokake, što doprinosi da još jasnije vidimo socijalne razlike ne samo Amerike, koje su u ovoj distopiji možda malo brutalno prikazane ali i ne toliko daleko od istine. Problem koji će neki gledaoci naći u filmu je da on, čak i za razliku od prethodnika, ne zalazi toliko u horor žanr, osim ako kompletnu „purge“ situaciju ne shvatate kao dovoljan horor. Većina ubistava u filmu je od vatrenog oružja pa nema mnogo krvi a ubistava od drugih vrsta oružja je samo nekoliko. Film je manjak horora nadoknadio sa više akcije jer je i okruženje mnogo bolje odgovaralo takvoj promeni (široke ulice naspram mračne kuće). Takođe, za razliku od prethodnika ovde je slabija podela na dobre i loše momke; Anarchy zalazi na polje opšteg sivila, gde je zapravo malo nevinih. Zašto su nevini gotovo isključivo tamnoputi ostaje veliko pitanje. Film i dalje ima nekih momenata koji mogu da iritiraju gledaoca, recimo to da likovi ne mogu da drže zatvorena usta i non-stop nešto pričaju samo da bi ih progonitelji čuli i da bi film mogao da se dalje nesmetano odvija.

The Purge: Anarchy i dalje ima dosta glupu premisu ali nju za razliku od prethodnika koristi na mnogo bolji način, jasnije nam servirajući prikaz raslojavanja društva i otuđenosti bogataša, ali i ne samo njih, od ostatka sveta. Jasnije se vidi i da (američko) društvo bez obzira koliko deklarativno se klelo u Boga, pozivalo na veru i moral ima samo jednog Boga – novac a veruje samo u – oružje. S obzirom da je film već zaradio desetostruko više od uloženog možemo očekivati i nastavak koliko sledeće godine.