HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Jesse Thomas Cook

Uloge: Jason David Brown, Molly Dunsworth, Julian Richings

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2574666/

Trailer: http://youtu.be/T7zN_GefAs4

Pogledajte još: The Toxic Avenger (1984)

Na omotu filma Septic Man ponosno stoji da dolazi od autora filmova Monster Brawl i Pontypool. Na stranu ovaj poslednji ali pozivanje na klinački stupidni film koji sadrži borbe među kreaturama u stilu američkog rvanja/mortal kombata ne služi kao mnogo velika reklama već sasvim suprotno. A onda, kada se malo bolje razmisli dolazi se do zaključka da ova dva filma zapravo imaju zajedničku osnovu: baš kao i Tuča Čudovišta i Septičko-čovek poseduje isključivo cool ideju koju ne uspeva da pretoči u barem prosečno zanimljiv film.

Ideja je sledeća: da bi istražio uzroke zagađenja vodovoda, usled čega je ceo grad evakuisan skupa sa njegovom trudnom suprugom, specijalista za kanalizaciju/zapušene cevi/septičke jame Jack silazi u kanalizaciju ispod grada „priteran“ pozamašnom sumom novca koja mu je ponuđena. Silazi u kanalizaciju ispod lokalnog postrojenja za preradu otpadnih voda ali veoma brzo biva zarobljen u kanalizacionoj prostoriji iz koje nema izlaska. Zarobio ga je lično & personalno Lord Auch kome pomaže njegov retardirani brat (klasična priča o poremećenom ali dominantnom malom bratu i dobroćudnijem ali priglupom grmalju). Njih dvojica odbijaju da puste Jacka na svetlost dana konstantno ga zatrpavajući mrtvim telima i delovima istih čime se braća i hrane. Kako vreme prolazi Jack zbog dejstva toksičnih materija počinje da se deformiše u mutiranu kreaturu a preobražaj ne zahvata samo njegovo telo.

Film protiče u pokušajima Jacka da utekne iz kanalizacione katakombe i u delatnostima poremećene braće. Tek tu i tamo vidimo kvazi-dokumentarne TV snimke koji se tiču zaraze i vidimo aktivnosti trudne supruge. Čak i pored dešavanja na dva ipo fronta film je najčešće vrlo monoton jer dovoljno radnje naprosto nema a film se morao kako zna i ume raširiti na podrazumevanih sat ipo jer je toliko potrebno da se Jack u 5-6 koraka pretvori od regularnog otpušivača kanalizacija do agresivnog hrastavog čudovišta. Ovaj preobražaj je zapravo i jedina stvar kojom film može da se podiči. Maska je izuzetno efektna i podseća na neke stare filmove u kojima su se neki likovi takođe menjali (naprimer The Fly). I taman kada se Jack potpuno promenio i kada je delovao prilično zastrašujuće (u inače glupoj sceni sa pecarošima) film se završava umesto da se tu negde završi njegova prva trećina a zatim krene zabava.

Likovi u filmu su suviše karikirani i imaju stripovske njuške, verovatno da bi još više pojačali toksikološki karakter radnje i sveukupnu „šokantnost“. Svi osim Jacka (dok je nedeformisan) i njegove supruge imaju izdužena, suvonjava lica koja ne bismo voleli da vidimo u mraku. Ono još odvratnije je što autor u nedostatku pravog horora gledaoca konstantno bombarduje gadostima u vidu desetak scena povraćanja (gde je vrhunac povraćanje u kameru), scenama sa izlučevinama iz svih otvora na ljudskom telu, konzumiranjem fekalija, i sa ničim povezanim scenama koje se tiču dva brata, od kojih jedan voli da se smiruje tako što mu drugi turpija zube ogromnom turpijom što odzvanja praznim hodnicima postrojenja. Pored svih ovih gadosti suviše mračna fotografija (kada se radnja vrti oko Jacka) zapravo dođe kao mnogo dobra stvar.

Septic Man je suviše bizaran film i nije za osobe sa slabim stomacima. Umesto jasnije poruke o zagađenju i uzrocima istoga on se više fokusira na izmetu i povraćki što je za moj ukus promašena tema. Međutim, ukoliko volite da gledate kako svaki karakter na ekranu povraća više puta Septic Man je film za vas.