HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Douglas Cheek

Uloge: John Heard, Daniel Stern, Christopher Curry

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0087015/

Trailer: http://youtu.be/pmp4DZs_cx0

Pogledajte još: Humanoids from theDeep (1980)

C.H.U.D. je komercijalni hororčić prve polovine 80-ih sa svim dobrim i lošim stranama koje je to vreme donosilo sa sobom. Na momente neozbiljan i jeftin „Cannibalistic Humanoid Underground Dwellers“ je sasvim solidan sentimentalni povratak u prošlost za sve one malo starije gledaoce dok će biti vrlo koristan i za one mlađe, čisto da bi videli kako su se nekada i sa malo novca pravili zanimljivi filmovi koji se nisu trudili da mnogo pametuju a opet su pružili jasnu društvenu i ekološku poruku bez smaranja gledalaca.

C.H.U.D. bi se mogao okarakterisati i kao ekološki horor jer mu je glavna tema zagađenje, u ovom slučaju radioaktivno i toksično. Kao i obično vlada je nešto „pogrešila“ i da ne bi uznemiravala građane otpadom uredno ga je skladištila ispod grada, u kanalizaciji. Verovatno se ove zakulisne radnje nikada ne bi ni otkrile da grad ne potresaju serije nestanaka građana, mahom beskućnika (sve mislim da bi policija istraživala nestanke istih, ali 'ajde). Film počinje kada nestaje supruga policijskog detektiva što je bio okidač za jaču policijsku akciju. U njoj osim detektiva učestvuje i lokalni vođa skloništa za beskućnike, freelancer novinar, fotoreporter i njegova (naravno trudna) plavokosa supruga, čisto da bi obavezna stavka plavuše u hororima bila ispoštovana. Ispostavlja se da u kanalizaciji žive dojučerašnji beskućnici a sada od štetnih hemikalija mutirana čudovišta koja se hrane isključivo ljudetinom.

Šef policije je istrajan da se kanibalistička čudovišta satru ubrizgavanjem smrtonosnog gasa u kanalizaciju ali to će neminovno rezultirati njihovim izlaskom na ulice i nasrtajima na jadni i napaćeni američki narod. Dok se prva polovina filma može okarakterisati kao malo poduži misteriozni uvod prava zabava kreće tek u drugoj polovini filma, kada postaje savršeno jasno šta noću otima ljude i uvlači ih bespovratno u šahtove. U nedostatku kompjuterskih animacija (tadašnji Commodore 64 nije bio sposoban za bilo šta upotrebljivo u filmskoj industriji) kompletan izgled kanibala je odrađen maskama i modelima što izgleda veoma dobro ali vrlo često nedovoljno vidljivo. Mahom se vide samo deformisane kandžaste ruke koje vrebaju iz šahtova dok se kompletne figure kanibala vide samo u nekoliko navrata. Tada im svetleće oči daju pomalo neozbiljan izgled ali tako su autori hteli jasno da daju do znanja da je mutacija nastala od radijacije.

Ipak, ma koliko mutanti delovali strašno (pogotovo za ono vreme i za mlađi uzrast) mnogo strašniji od njih su birokrate i političari koji ne haju od bezobzirnog zagađivanja okoline ili barem tolerisanja istog a sve zbog lične koristi i bogaćenja. Gledajući ovaj i slične filmove možemo samo da se zapitamo šta se dešava u našoj zemlji i okruženju gde su političari još bahatiji a kontrola javnosti i medija mnogo manja. C.H.U.D. je većim delom dinamičan, povremeno i napet (naravno, u scenama sa plavušom u obaveznoj tuš kabini) ali najčešće i nedovoljno ozbiljan, naivan i neuverljivije odglumljen, kao da je na pola puta do duhovite komedije. Rečenice koje likovi izgovaraju često ne deluju kao da izlaze iz usta likova u stvarnosti a postupci istih mestimično deluju vrlo nerezonski. I odnosi među likovima deluju suviše nategnuti i veštački nakalemljeni a relacije nekih deluju vrlo klimavo i veštački, recimo povezanost fotoreportera sa celim događajima i uloga njegove plavuše u filmu.

Sve što sam zamerio filmu verovatno nije mnogo smetalo klincima te davne 1984. godine a ne mora smetati ni vama ukoliko želite da pogledate zanimljiv, retro film u kasne sate a da ne naprežete suviše moždane vijuge i ne zahtevate realnost i ozbiljnost. Pet godina kasnije pojavio se C.H.U.D. II - Bud the Chud koji je labavo naslonjen na radnju prvenca.