Režija: Rigoberto Castañeda
Uloge: Amber Tamblyn, Aidan Gillen, Armie Hammer
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0844666/
Trailer: http://youtu.be/f_XEt6IFf0I
Pogledajte još: Devil (2010)
Nakon pogledanog KM 31 reših da pogledam još jedan film istog režisera. Za razliku od pomenutog filma koji je horor Blackout je triler sa horor elementima, napet, klaustrofobičan, mračan, težak i ne sasvim jednostavan film podložan gledanju zabave radi. Za neobavezno i usputno gledanje ovo nije pogodan film jer je radnja prilično monotona i dešava se na samo jednoj lokaciji a tematika je višeslojna i viševremenska, filovana sa brojnim dobro uklopljenim flasbackovima.
Sasvim slučajno sudbina je htela da se troje ljudi nađe u istom trenutku u istom liftu, u trošnoj i staroj gotskoj zgradi koja je poluprazna i u fazi renoviranja a u kvartu se dešava nestanak električne energije. Već dotrajali lift staje a kada struja dođe lift ostaje zaglavljen među spratovima. Alarm dugme i dozivanja ne dadoše rezultata jer je zgrada skoro kompletno prazna a otežavajuća okolnost je i da nema signala za mobilni telefon (ovo mi nije bilo najjasnije, al 'ajde). Zajedničko za sva tri lika zaglavljena u liftu je da žure iz raznoraznih razloga; svakome je svaki minut koji uzalud protiče jako važan, čak i od životne važnosti. Dobro uklopljeni naizmenični flešbekovi će nam mestimično predočavati priču svakoga od njih rezultirajući da se u neke šokiramo ili razočaramo. Kako vreme prolazi zarobljenima postaje problem nedostatak hrane i vode, vazduha i lekova. Ali, šta ako ovo nije najveći problem za zarobljene u liftu? Šta ako je jedan od zatočenih zapravo krvoločni sadista i masovni ubica?
Iako je likova u filmu malo to ne smeta previše jer su karakteri vrlo dobro naslikani i odglumljeni a mi možemo da se uživimo u film i poverujemo da gledamo nešto što se zaista odigralo. Preokreti i preokretići sami po sebi donose napetost, kao i razlozi zbog kojih zarobljeni moraju do tačno određenog vremena biti na slobodi, ali i pre toga nam film pruža dosta napetih scena, poput onih kada se pokušava aktivirati požarni alarm ili dohvatiti izlaz na sprat. Okruženje u liftu jeste klaustrofobično ali mi iz nekog razloga nije bilo previše klaustrofobično, kao što bi se to dalo očekivati. Da li je problem u kameri, u tome da je slika dosta mračna ili zbog toga što je lift oveći (da vidim da se troje zaglave u našim liftićima) tek – gledao sam klaustrofobičnije filmove koji su se dešavali u većim izolovanim prostorima (pećina, naprimer). Kasting je dobar, a preobražaji nekih likova nisu toliko očigledni i predvidljivi.
Kompjutrska animacija je vidljiva samo u finalu filma a specijalnih efekata nema mnogo i dobro su uklopljeni u film. Mnogo strašnije od efekata su pojedine uznemirujuće scene gde je scena bizarnog silovanja najgnusniji momenat u filmu. Osim toga film poseduje dosta tužnih i setnih tema jer hepiend neće biti moguć za sve karaktere ali tako je bilo neophodno da bi se postigao pravi efekat i gledaoci naterali na razmišljanje. Zavisnici od sretnog kraja će biti razočarani završetkom ali eto im prilike da se polako navikavaju jer i u stvarnom životu ne bi bilo hepienda sa ovakvom ekipom u liftu (i sa famoznim manjkom signala mobilnog telefona).
Blackout nije Saw u liftu bez obzira koliko to izgledalo u početku, on zahteva određenu dozu strpljenja da se pohvata cela priča, pozadina iza svakog lika i zavirivanje u njegovu psihu. Gledaoci koji cene psihološke horor trilere sa mračnim i mučnim pričama će biti nagrađeni korektnim filmom dok će oni drugi biti razočarani očekujući klasičan film zarobljenih u zaglavljenom liftu.
0 comments:
Post a Comment