Režija: John Hough
Uloge: Sarah Torgov, Rod Steiger, Janet Wright
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0094642/
Trailer: http://youtu.be/187BcDcQS3Q
Pogledajte još: Mother's Day (1980)
American Gothic je film s jedne strane duhovito, pažljivo osmišljen (parodirana American Gothic slika na omotu filma), ugodno smešten na ostrvo u Britanskoj Kolumbiji i pristojno odglumljen, a sa druge strane je više bizaran nego strašan, na momente neubedljiv i povremeno slabo produciran. Ipak, film je po mom mišljenju dobar, poseduje više pluseva nego minusa i dobro pokazuje šta se desi kada ekipa prijatelja wrongturnuje i umesto kod deformisanih i poremećenih dospe kod verski i patrijarhalno nastrojenih kreatura koje čuvaju tradiciju.
Sasvim tipično u centru pažnje imamo grupicu pristojno antipatičnih likova sasvim zrelih za slasher koji sledi a među njima se izdvaja Cynthia, mlada žena koja je nedavno izašla iz mentalne institucije gde se lečila od trauma zbog nastradale bebe. I sad, ekipica kreće hidroavionom na Bowen Island (idealno ostrvo za jedan horor film) da bi tu provela vikend u šatorima, provodu & zezanju, ili nešto slično. Marfijev zakon, loš agregat aviona, slab uvod u film, šta li – tek, avion je nesposoban da po sletanju ponovo poleti a naša ekipica je prinuđena da potraži alternativni način odlaska sa ostrva. A „alternativni način odlaska“ u slasher filmovima obično znači da većina likova neće u jednom komadu dočekati sutrašnju jutarnju kavu. Jedini trag civilizacije koji uspevaju da pronađu je koliba koja deluje zamrznuto u vremenu; bez struje, telefona ili bilo kakvog sredstva komunikacije koliba deluje kao da dolazi sa početka XX veka.
Ubrzo se pojavljuju i vlasnici kolibe, čudni muškarac i žena starije dobi, verski zatucani par kojeg naši junaci moraju bespogovorno slušati ukoliko žele da dočekaju sledeći dan i pokušaju da odu sa ostrva. Još bizarnija su deca pomenutog para, sve 50-godišnjaci koji delaju i oblače se u stilu dece u prvoj deceniji svog života. Iako celodnevno igraju dečije igre ne prezaju od ubistava svojih „drugara iz grada“ poput nekog obesnog deteta koje ubije bubu ili guštera kada mu ovaj dosadi. Ponašanje i gluma „dece“ u nekim slučajevima deluje teatralno ali su glumci koji ih igraju izuzetno doprineli njihovoj ubedljivosti. To se pre svega odnosi na Janet Wright u ulizi Fanny. Roditelji su još ubedljiviji i definitivno su jedni od najzastrašujućih vernika na filmu koji u ime Boga krvave svoje vile i srpove. Glumci koji glume tinejdžere nisu vredni pomena osim glumice koja igra Cynthiu i koja je izuzetno ubedljiva u svojim preobražajima i unutrašnjim previranjima (bizaran twist).
Film prvenstveno ismeva tradicionalnu američku porodicu i njenu patrijarhalnost (zato i ne čude brojne negativne recenzije u prekookeanskoj štampi) gde strogi roditelji ne dozvoljavaju uplitanje bilo kog sa strane u njihov i dečiji život a svoju decu tretiraju kao 12-godišnjake, praveći tako od njih bukvalne ili figurativne retarde. Zastrašivanje gledalaca je ovde na drugom mestu tako da su i specijalni efekti prilikom ubistava dosta slabi ali to pokušavaju da nadomeste svojom bizarnošću i originalnim idejama. Tako vidimo smrtnosnu ljuljašku za decu, ubistvo vijačom, kupanje mrtve bebe i slične bizarne dečije scene. Ambijent kao da je stvoren za jedan horor film a šumovita okolina zaista doprinosi osećaju da se od poremećene porodice nema kuda pobeći, ni bukvalno ni figurativno.
Ukoliko cenite jezive kolibe i šumovito okruženje, bolesne, poremećene i ubistveno nastrojene bizarne likove koji u jednoj ruci drže bibliju a u drugoj krvavu sekiru nemojte tražiti dalje jer je American Gothic film za vas. Film sadrži snažnu i jasnu društvenu poruku što je tako drugačije od današnjih slashera koji skuže samo da troše gledaočevo vreme.
Hvala Majstore!
ReplyDelete