HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Takashi Shimizu

Uloge: Leslie Bibb, Ryan Kwanten, Amy Smart

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1975159/

Trailer: http://youtu.be/71vXzDCKqDw

Pogledajte još: The Langoliers (1995)

7500 je najsvežiji film eminentnog Takashija Shimizua (autor Ju-on i Grudge serijala) iako se reč „svežina“ ovde treba uzeti sa rezervom. Film je prvobitno trebao da se pojavi još avgusta 2012. godine ali se iz nekog razloga pojavio tek dve godine kasnije, što zapravo i nije mnogo važno. Mnogo važniji je sam kvalitet filma i njegova priča a ona je vrlo diskutabilna što će izazvati različite reakcije gledalaca. Dok će jednima film biti sasvim pristojan drugi će ga sahraniti efektnije nego prethodni Shimizuov uradak. Bez obzira na sve, jedna stvar stoji u vezi ovog filma i nju ne mogu poreći čak ni oni kojima se on svideo: vrlo je neoriginalan.

7500 je prekookenaski avionski let na liniji Los Angeles – Tokyo pa je više nego jasno da se kompletan film odigrava u avionu i na ogromnim visinama. Na početku filma se upoznajemo sa mnoštvom likova koji su vrlo različiti kako po svom izgledu tako i po osobinama, istorijatima i ponašanju. Jedni se plaše leta dok drugi opušteno pijuckaju piće, jedni imaju privatnih problema dok drugi već opušteno dremaju, jedni su krenuli na medeni mesec a drugi na biznis put, jedni ne mogu da imaju dece dok su drugi nesrećno ostali u drugom stanju... Tu su još i dve stjuardese od kojih je jedna u vezi sa oženjenim pilotom, čisto da šarenilo bude veće. Što se tiče likova film je odlično osmišljen a kasting je vrlo zadovoljavajući, tim pre što od „manekenskih“ glumaca nikada ne očekujem ništa. Kako se upoznajemo sa likovima tako se stvara neka klaustrofobična i nelagodna atmosfera i osećanje da će svakog trenutka nešto krenuti po zlu, što u avionu, ruku na srce, nikada nije problem. 

Ubrzo nakon poletanja nastaju velike turbulencije i propadanje aviona a onda i incident u kojem jedan putnik umire od srčanog udara. Njegovo telo se odnosi u prazan prostor više klase ali tek tada počinju pravi problemi. Deluje da telo preminulog ipak nije nepomično što će skupa sa daljim turbulencijama aviona rezultirati napetim i „neočekivanim“ odmotavanjem filma. Film osim nelagodne atmosfere (posebno za one koji se plaše aviona) pruža tek nekoliko horor scena ali je to nedovoljno da bi se 7500 definisao kao čistokrvni horor film. On je više film apsurda i uvrnuta paradoksalna storija u stilu Zone Sumraka (naprimer, u stilu poslednjeg segmenta filma Twilight Zone: The Movie) i sličnih filmova. Ukoliko želite pravi horor u avionu pogledajte četvrti segment omnibusa 4bia, naprimer.

Najveći problem sa filmom je sama ideja koja nije toliko loša koliko je već viđena. Neoriginalnost je danas opšte prisutna stvar i malo koji novi film opišem a da mu ne prigovorim kako suviše podseća na neke svoje uzore ili horor hitove. 7500 ima taj problem što igra na kartu šokiranja gledaoca, ne horor i strašnim scenama, već neočekivanim odmotavanjem priče i raspletom „koji niko ne očekuje“. Rasplet naravno neću otkrivati ali moram reći da se vrlo slična radnja dešavala u već nekoliko filmova koji su opisani na ovim stranicama (The Frozen i After.Life mi prvi padaju na pamet). Čak i da se pojavio pre dve godine 7500 bi opet suviše podsećao na ova dva starija filma (plus i na Altitude). Ovo navedeno i ne mora biti veliki problem ukoliko striktno ne zahtevate 100% neviđenu radnju ali sam bio dužan da to spomenem onima koji od radova gospodina Shimizua očekuju nešto epohalno (scenario 7500 je potpisao scenarista filma The Quiet Ones).

Meni se film prilično svideo i pored gore zamerenog, a gledajući polupraznu čašu sa druge strane moglo bi se reći i da je bolje biti dobra kopija nego loš originala (loš original bi mogao biti Shimizuov The Shock Labyrinth 3D). Ljubitelji horora 7500 mogu slobodno da preskoče ali oni koji cene uvrnute priče bez mnogo efekata i klaustrofobični avionski ambijent svakako treba da mu daju šansu.