HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Thanadol Nualsuth

Uloge: Akara Amarttayakul, Parichat Asadornteptai, Chaiwat Boonsungnuern

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1773741/

Trailer: http://youtu.be/ovSL2eM9ucA

Pogledajte još: King Cobra (1999)

Posle zmija u avionu, zmija u vozu, zmija u gaćama (dobro, ovo nije bilo u horor već u jednom drugom žanru) evo ga i zmije u zgradi. I umesto da se film jednostavno zove Snakes In a Building autori su ga sasvim bezlično krstili The Intruder, dok je na nekim istočnim tržištima poznat pod trash nazivom Revenge of the King Cobra. Raznorazne kritike kažu da je u pitanju film iznad proseka, u matičnoj zemlji (Tajlandu) je svojevremeno bio mnogo hvaljen & gledan ali surova istina je potpuno drugačija: The Intruder je zanimljiv upravo koliko i njegov naslov, dakle, pristojno je dosadan, razvučen, konfuzan, predvidljiv, nestrašan i apsolutno suvišan.

Zaplet filma je veoma zanimljiv & originalan: u tek otvoreni stambeni kompleks ušlo je 'iljadu kobri. Odakle? Konfuzni uvod će pokušati da ponudi odgovor i na ovo, a to uključuje staru legendu, ogromno drvo, rušenje uklete kuće, voodoo shit magiju i još ponešto što nije toliko bitno. Bitno da je stotinu stotina kobri okupiralo svaku prostoriju u zgradi i da se naši junaci moraju izboriti sa najezdom animiranih gmizavaca. Nakon konfuznog uvoda radnja teče pravolinijski ali to nimalo ne pomaže filmu da bude barem malo bolji. Likovi koji se zatiču u zgradi nisu nimalo simpatični, osim male curice u kostimu anđelčića, i suviše su bezlični. Gledalac se ni za trenutak ne može vezati ni za koga od njih pa mu neće ni biti žao kada ga pola tone kobri pridavi na smrt. Kada su u pitanju ovakvi filmovi na radnju ne treba trošiti mnogo reči jer nje zapravo i nema: zmije gamižu i dave a ljudi bježe li bježe, samo da bi opet dospeli kod zmija. Autor je pokušao da razbije monotoniju nekim preokretima ali mu to donekle polazi za rukom samo u završnici filma, kada je suviše kasno za bilo šta.

Iako je film trebao biti napet (recimo, postoji 3 seruma na desetak zatočenih) on to najčešće nije. I pored pokušaja da se stvori nelagodna i klaustrofobična atmosfera jedino što film uspeva da stvori je osećaj mučnine jer se kamera stalno trese (skupi su ti stalci u Tajlandu izgleda). Bol u očima pojačava filter na fotografiji koji intenzivira tamnije i plave tonove i to toliko da je mnoštvo scena suviše tamno a lica aktera najčešće nisu ni vidljiva. Okruženje koje je izabrano za ovaj film nije naročito inspirativno, svaka prostorija liči na onu prethodnu, hodnici liče na hodnike pa se nećete nagledati ničega što bi vam ostalo u sećanju nakon isteka špice. Konačno – zmije su dosta slabo animirane, kreću se donekle realno ali ne izgledaju kao deo scene već kao nešto što je naknadno ubačeno pa na aktere filma nisam gledao kao na likove koji su u zmijskoj nevolji nego sam ih sažaljevao jer moraju da se glupiraju ispred zelenog platna.

Jeftinoća specijalnih efekata se najbolje vidi po tome što ni u jednom trenutku likovi u filmu neće doći u koliziju sa zmijama. Sve što vidimo je napad zmija a onda ubistvo pokriveno zvučnim efektima i proizvod toga tj. leš. Da bi nadomestili to što film nije nimalo strašan (iako ima BU pokušaja) autori su ubacili zmijsko režanje i siktanje što izgleda trećerazredno. Postupci likova takođe nisu na visokom nivou. Recimo, odmah kada sekirom prepolovi jednu zmiju glavni akter filma se oslobađa oružja kao da mu u zgradi sa tisućama zmija ono više nikada neće trebati. Tu su i gluposti poput one da se udarajući komadom stakla može odseći noga ili neprestanog razdvajanja likova. Tek u završnici filma, kada nastupe neki preokreti, autor pokazuje da mu mnogo bolje leže dramski momenti nego oni akcioni. Neke tužne scene bi imale smisla u ozbiljnijem filmu a jedina stvar koja je ovde bolja od proseka je izvrsna violinska muzika. Poslednji čavao u The Intruder kovčeg je njegovo predugo trajanje od 105 minuta.

Malo koja scena u filmu ima smisla pa ne vredi ni postavljati pitanje zašto svi zajedno nisu izašli kroz vrata zgrade i spasili se zmijuga. Priznajem da sam jedva čekao da se ovo zmijsko mučenje završi pa vam savetujem da ovaj tajlandski film preskočite.