HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Alejandro Hidalgo

Uloge: Rosmel Bustamante, Adriana Calzadilla, Simona Chirinos

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2640474/

Trailer: http://youtu.be/GsZ8TCbDyM4

Pogledajte još: House at the End of the Street (2012)

Nisam siguran da sam do sada gledao neki venecuelanski horor film ali evo prilike i za to. The House at the End of Time je zapravo triler suspense film sa primesama horora i znatno izraženim dramskim momentima. Zato ukoliko ste alergični na sporo odvijanje priče bolje na vreme odustanite od gledanja. Oni drugi, koji odledaju film, biće nagrađeni odličnim tehničkim karakteristikama, dobrom glumom, neobično skrojeno pričom, prosečnim scenarijem, već viđenim obrtima i prevelikom dozom emocija na granici patetike.

Godine 1981. majka živi sa suprugom i dvoje male dece u staroj kući koja ima tragičnu prošlost i masonsko poreklo. Majka vrlo često vidi neke prikaze po kući, najčešće noću, a suprug joj ofkors ne veruje. Kada od nepoznatog uzbunjivača dobije cedulju na kojoj piše da će njen suprug ubiti njihovu decu ona sve čini da ih zaštiti ali u tome ne uspeva. Kulminacija prologa dešava se kada majka silazi u podrum kuće, zatiče supruga ubijenog a dete joj nestaje u nepoznatom pravcu. Kada je policija stigla za zločin je okrivljena jedina preživela osoba, dakle majka, a dete se nadalje vodilo kao nestalo. Trideset godina kasnije majka je puštena iz zatvora da starost provede u kućnom pritvoru, u onoj istoj kući u kojoj se desila tragedija. Ponovo se pojavljuju prikaze, ponovo se čuju zvukovi a misterija konačno mora biti rešena jer, kako je ubeđena majka, to je može dovesti do davno nestalog sina za koga ona veruje da je još uvek živ.

Glavni adut ovog filma je njegovo poreklo budući da The House at the End of Time izgleda potpuno drugačije od klasičnog američkog triler/horor filma. Svaki delić enterijera i eksterijera pleni svojom autentičnošći i drugačijom kulturom od one na koju smo navikli. Kuća poseduje bezbroj prostorija i uskih hodnika a vrhunci priče se dešavaju u ogromnom podrumu i katakombi koja se na njega nastavlja. Sama građevina je dovojno jeziva, iako svoj potencijal ne koristi do kraja jer je ovo film koji pokušava da na nerealan način ispriča skoro pa realnu priču. To i uspeva do blizu samog kraja a onda se dešava završetak koji neće biti po svačijem ukusu i neće biti razumljiv baš svakom gledaocu. Ukoliko ovaj završetak ne doživite bukvalno već kao metaforu film će vam biti malo bolji a ja bih mu prigovorio da je preemotivan iako ta emotivnost iz nekog razloga najčešće nema potrebnu težinu. S druge strane priča je dobro osmišljena, mnogi bi upotrebili i izraz „pametno“, ali je u nekim momentima previše rastegnuta (ko je još video dramu a da nije previše rastegnuta, jel).

Autor se pametno poigrava gledaocem naizmenično mu servirajući „dokaze“ o krivici za davnu tragediju. Tako nikada nismo sigurni šta se zaista desilo i ko je ubica: majka, kuća ili neko treći. Istragu o ovome vodi lokalni sveštenik koji je suviše klišeiziran. Ostatak kastinga je zadovoljavajući možda neki likovi nisu dovoljno detaljno prikazani (otac) ali su za klasu kvalitetniji od proseka. Čak i dečiji glumci su pristojno uverljivi iako su neke scene sa njima po mom mišljenju višak. Iako se priča odvija na dva koloseka, naizmenično nam prikazujući događaje iz sadašnjosti i one iz 1981. godine film nije teško pratiti i on nije konfuzan, barem ne za one koji su navikli na sličan stil pripovedanja. Specijalnih efekata nema puno, horor scena tek nekoliko a atmosfera nije za bacanje. Ono što vizuelno najviše smeta je kosa glavne glumice. Budući da majku glumi žena u četrdesetim godinama koja je 1981. bila crnokosa za sadašnjost su je autori „ofarbali“ u sedo što je izuzetno primetno i deluje neprirodno. Mnogo bi bilo uverljivije da je angažovana sedokosa glumica koja bi za potrebe scena iz prošlosti bila ofarbana u crno.

The House at the End of Time jeste zanimljiv i čudan film, neobično skrojene priče ali i nepotrebno razvučen u pojedinim delovima. Možda su autori mislili da drama mora da traje preko sat ipo ali i da je trajao 15-tak minuta manje bio bi isto ako ne i više efektan.