Režija: David Worth
Uloge: Amanda Maddox, Alison Lani, Kevin James Sporman
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3170972/
Trailer: http://youtu.be/wNqGRwepG-E
Pogledajte još: bilo koji slasher 80-ih
Hazard Jack je klasični primer kako su tehnološki napredak i jeftina filmska oprema uništili horor žanr i šta sve može da izađe iz kamere u rukama netalentovanog autora sa malo novca a puno ambicija. Nekada se, za početak, morao imati dobar scenario pomoću kojeg se obezbedio ugovor za snimanje filma. Danas je dovoljno imati nekoliko hiljadarki zelembaća i otisnuti se u filmsku industriju. Kao podrazumevani horor podžanr nameće se slasher jer je najlakši za osmišljavanje i izvođenje. Ništa lakše od pronalaženja nekoliko sisatih devojaka i par odvratnih mladića koje će neki son-of-a-bitch kasapiti na izolovanim lokacijama. Problem je kada na sisatim devojkama sve počinje i završava se.
Autori su pokušali da pomahnitalom građevinskom radniku smeste u lobanju neku pozadinu priče, pa je on zapravo američki ratni veteran koji ima postraumatski sindrom, što je valjda dovoljno da tamani zgodne devojke i natenane seče na komade svaku žrtvu do koje se dokopa. Što se tiče dalje pozadine priče nje nema, dovoljno je to što baja ima neki problem; ko je on, kako izgleda, kako ga udariti a kamoli ubiti – moraćete sačekati do nastavka filma koji, ako ima Boga, nikada neće biti snimljen. Ovaj baja u radničkom odelu i sa zavarivačkom maskom na licu ordinira po napuštenoj bolnici i to ne bilo kojoj bolnici već upravo u onoj gde naša mala ali odvratno odabrana ekipa ima da uživa u unapred dogovorenom paintballu. Nakon što dođoše u napušteno zdanje oni se opustiše, napraviše žurku, naduvaše, nadrogiraše, napiše, skinuše se goli, poseksaše se, do paintballa se ni ne stigne a baja bušilicom krene da obavlja svoj posao.
Produkcioni nivo filma je jasan već na samom početku, kada se vide određena kadriranja njuški, osvetljenost scena i glumačke „bravure“ aktera. Kada bih rekao da Hazard Jack obiluje klišeima to bi za njega bila pohvala jer su ovde prisutni klišei ali naivno snimljeni i loše odglumljeni. Likovi su veštački, antipatični i gotovo svi odbojni, možda izuzev lezbejke za užasnim naočarima. Svako od likova ima svoju priču koja ama baš nikoga ne zanima: lezbejka sa kompleksima (koja se kasnije zaljubi u sličnog mladića?!), plavuša koja ne sme da prizna dečku da je trudna, gej par itd. Film davi gledaoca apsolutno nezanimljivim i nebitnim stvarima zanemarujući činjenicu da je ovo ipak slasher, ili bi to barem trebao biti. Nakon „uvoda“ od 40-tak minuta sledi kratko slasher finale i to je kraj ovog filma koji jedva da traje 70 minuta, što se na kraju ispostavilo kao dobro.
Ubistva u ovom filmu su vrlo loša, najveći deo njih se ni ne vidi a ono što se vidi bolje da se nije ni videlo. Neke scene deluju ubedljivo poput onih na klipovima koje ekipa tinejdžera snima i kači na youtube, sve maskirajući klanja kečapom, špagetima i ostalim testeninama i sosovima. Kad već nije bilo novca ni za tih nekoliko ubistava autor je rešio da nagradi klince u publici scenama golih grudova pa tako 3 od 3 devojke u sporednim ulogama pokazuju svoje sveže urađene grudi koje je lokalni silikon majstor budžio tokom vikenda. Na ovo se nastavljaju scene seksa i SM akcije koje su uzbudljive koliko i dlakave noge fudbalera u našoj ligi. Svetlosni specijalni efekti su katastrofalni, eksplozije su slabije od SyFy produkcije a čak i varnice od cirkulara i dim su ovde (loše) animirani. Prebrzo finale filma je glupo i savršeno odgovara ovako glupom filmu a otvoren kraj se podrazumeva jer će publika svakako gromoglasnim aplauzima tražiti još Hazard Jacka.
Ono što je zanimljivo je jedna scena na početku filma kada naš Hazard Jack dobija otkaz na gradilištu zbog nasilničkog ponašanja prema kolegama. Šef gradilišta ga ponižava i tera na ulicu ali mu Jack ništa ne govori (a kamoli zapreti bušilicom) već odlazi da svoj bes ručnim alatima iskali na nedužnim i odvratnim klincima. Klasičan primer kako se ponaša u kapitalizmu i pravi pokazatelj ko je gazda.
0 comments:
Post a Comment