Režija: James Wan
Uloge: Ryan Kwanten, Amber Valletta, Donnie Wahlberg
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0455760/
Trailer: http://youtu.be/8b_HVtHmK30
Pogledajte još: The Tall Man (2012)
Dead Silence ne treba posebno predstavljati jer većina ljubitelja horora već zna o čemu se radi. Za one malobrojne koji ne znaju – u pitanju je film eminentnog Jamesa Wana koji je snimio između Saw i Death Sentence, skupa sa svojim stalnim scenaristom Leighom Whannellom. Film je zvanično smešten u supernatural psychological horror žanr a ja bih dodao da je u pitanju prava horor misterija, izuzetno vizuelno upečatljiva, vrlo atmosferična i snimljena u retro fazonu koji, nažalost, u nekoliko navrata biva narušen zbog kompjuterskih animacija. Ništa više od toga ali definitivno vredno gledanja.
Mladi supružnici, Jamie i Lisa, planiraju da uživaju u romantičnoj večeri u svom stanu (koji je btw više creepy nego romantičan jer Amerikanci tradicionalno štede na sijalicama, barem kada je horor žanr u pitanju). Romantiku im na kratko narušava zvono na vratima a onda i paket koji je ispred istih ostavio nepoznati paketonoša. Otvorivši paket naš mladi bračni par otkriva staru trbuhozboračku lutku u njemu, zbunjeno počinju da zbijaju šale sa njom a zatim Lisa ostaje sama u stanu dok Jamie odlazi u obližnji market. Kada se vratio njegova supruga je bila mrtva da mrtvija ne može biti, usta su joj bila neprirodno razjapljena i bez jezika a lutka je uredno sedela pored leša. Naravno, u priču o lutki ubici niko u policiji ne veruje, glavnooptuženi je sam Jamie ali bez dokaza njegovo hapšenje nije moguće. Da bi dokazao da smrt njegove supruge ima veze sa lutkom Jamie kreće u istragu a etiketa sa lutke ga vodi u sada skoro mrtvi gradić u kojem je pre jednog veka živela i radila stara trbuhozborka koja je „tragično“ nastradala. Malobrojno lokalno stanovništvo je vrlo zavtoreno jer veruje da je njen duh i dalje prisutan, da često ubija one koji su joj nešto nažao učinili i da se pri susretu sa njom nikako ne sme vrištati jer, opa, ostadoste bez jezika.
Ono gde Dead Silence briljira je vizuelni izgled. Već od prvih kadrova, koji se dešavaju u nemaštovitom prostoru (stanu) vidljivo je da se svakoj sceni pristupilo sa mnogo pažnje, da nijedna boja nije slučajna, nijedna senka nije tu samo reda radi i nijedan kadar nije neisplaniran. Boje u filmu su tamnijih tonova, najčešće crne, sivkaste i plavičaste sa tek povremenim iskakanjima u vidu crvenog Oldsmobilea, porcelanskih lutki ili flashbackova koji su urađeni u drugačijim tonalitetima. Gledanje svake scene je pravo zadovoljstvo, ništa nije prepušteno slučaju, ni mala hotelska soba, ni velika gotska kuća, ni obična sahrana na malom i zapuštenom seoskom groblju. Vrhunac scenografije je stari Guignol teatar, najefektnija i najjezivija lokacija u celom filmu. Vizuelni izgled malo narušavaju kompjuterske animacije u drugoj polovini filma ali šta da se radi. Ako je za utehu treba reći da dotičnih animacija ipak nije previše a neke od pomenutih sasvim vizuelno odgovaraju standardima fotografije u filmu. Gomila porcelanskih lutki, koje su same po sebi dovoljno jezive, upotpunjuju vizuelne adute filma a moram da pohvalim i atmosferu koja je vrlo sumorna i jeziva.
Druga strana medalje je priča koja mi nije bila baš ubedljiva, zanimljiva a ni originalna. U svojoj središnjici je prilično razvučena a dobrim delom i naivna. Priča ima dosta rupa i rupica na koje možete a i ne morate da zažmurite, ima dosta postupaka koji nisu logični, likova koji nisu baš najrealniji i dijaloga koji ne deluju stvarni. U ovim poslednje spomenutim stvarima prednjači policajac koji prati Jamiea i koji ne briljira ni u svojim postupcima ni u rečenicama koje izgovara. Glumačka postava nije najsrećnije odabrana ali pomenuti policajac je definitivno najslabija tačka filma. Film sadrži i dobar broj klišea koje gledamo već decenijama, poput izludele babe koja naizgled trabunja besmislice ali u kojima ima istine koju niko ne shvata. Nije mi se dopalo ni to što film ima jako malo zaista strašnih momenata, on je većim delom jeziv ali se sve i završava na tome. Dopali su mi se flashbackovi, posebno onaj sa gospođom u teatru a dopao mi se i završetak filma pa mu zbog njega dajem ocenu više. Kraj filma je neočekivam i koliko god da je zbrzan slaže sve kockice u (skoro) savršenu celinu. Srećom pa je odabran ovaj završetak a ne alternativni, koji možete pogledati na youtubeu.
Dead Silence nije odličan film ali je vredan potrošenog vremena. On ima svojih momenata i aduta ali ima i mana koje su mogle biti izbegnute. Za mene je film bio i malo razočarenje jer godinama čitam i slušam brojne hvalospeve kako je u pitanju najbolji horor decenije, najstrašniji film ikada i slično. Dead Silence je daleko od toga kao što je daleko od filma Saw a najpribližniji je novijem horor proseku tipa The Conjuring.
Mary Shaw
ReplyDeleteAutori poznate horor franšize 'Saw', režiser James Wan i scenarista Leigh Whannell, donose nadrealni, psihološki horor-triler koji zadire u nasleđeno porodično prokletstvo.
Bračni par Ashen imao je plan da provede jedno mirno, romantično veče u svom stanu. Međutim, kada im neko ostavi paket pred vratima, Lisa i Jamie ostaju zatečeni otkrivši da se u njemu nalazi lutka trbuhozborca. Deluje malo jezivo, no ubrzo kreću da se zavitlavaju s lutkom. Jamie odlazi da uzme par sitnica u obližnjem marketu, a Lisa ostaje sama u društvu nepomičnog lutka. Na svoje zaprepašćenje Lisa će shvatiti da lutak nije samo jeziv, već i živahan i veoma smrtonosan...
Pomenuti dvojac saradnika je zaslužan za sve aspekte priče, mada realno gledano i nisu se proslavili. Nedostatak su nastojali da prikriju odličnom atmosferom. Posebno dolazi do izražaja u drugom delu radnje, da bi vrhunac misterije iskusili u završnici, na lokaciji starog teatra, gde je skrivena najmračnija tajna malenog gradića Ravens Fair. Umešno postavljena scenografija, nažalost propraćena je neuverljivim CGI efektima, što u neku ruku narušava koherentnost narativa. Zato je fotografija majstorski prezentovana, jer je adekvatnom kombinacijom boja postignut vizuelni štimung, što se nameće kao jedan od glavnih aduta filma.
Što se tiče glume, moram da primetim da i nije bog zna koliko ubedljiva. Mladi Ryan Kwanten se svojski potrudio da iznese lik mladića spremnog da razreši misteriju koja datira bezmalo stotinak godina unazad. Ako je njegov performans na granici prihvatljivog, prava je šteta što se takva konstatacija ne odnosi na ostatak glumačke ekipe. Donnie Wahlberg uglavnom iritantan kao arogantni detektiv Lipton, dok je Amber Valletta zamišljena kao epizodni lik koji je opravdano marginalizovan zbog same postavke radnje. Stoga je njena fotogeničnost ono što mahom pleni pažnju publike.
Kada se podvuče crta, smatram da je scenaristički koncept pun rupa i sitnijih nelogičnosti, uz par izlizanih klišea (netrpeljivost oca i sina, npr.), definitivno najveća mana. A tu se i krije glavni razlog zbog čega 'Dead Silence' nije iskoristio postojeći potencijal od koga bi se snimio jedan kvalitetan predstavnik horor žanra. Da se nametne kao upečatljiv i pre svega gledljiv film, čime bi zaslužio visoku ocenu, po osnovu koje ne bi žalili utrošeno vreme od nekih sat i po.