HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Justin Price

Uloge: Kyler Willett, Rachele Brooke Smith, Lassiter Holmes

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2088923/

Trailer: http://youtu.be/PEAhYE7ybcw

Pogledajte još: Drag Me To Hell (2009)

Jedno vreme sam izbegavao gledanje ovog filma ubeđen da je u pitanju još jedan generički niskobudžetni film o egzorcizmu, o popu koji deklamuje stihove iz Biblije, devojci koja muškim glasom bogohuli i tako dalje, i tako dalje. Sličnih filmova poslednjih godina ima na tone ali The Cloth ide i korak dalje: mnogo je užasniji nego što sam očekivao. Da mogu kojim slučajem da kontaktiram autora ovog filma iskreno bih ga pitao kojoj publici je ovo namenjeno. Tema egzorcizma je uvek zanimljiva određenom bogobojažljivom delu publike ali ako se u takvu priču umešaju Sveti Borci protiv Zla pod vođstvom glavnog Popa® koji dezintegrišu zaposednute onda takva priča automatski gubi svaku dozu ozbiljnosti. Exorcism meets Moćni rendžeri meets SyFy special effects nije formula čak ni za minimalni uspeh.

Ni to nije sve, dotični gospodin je osim ovog filma napisao i istoimenu knjigu a plašim se da mu je u planu i programiranje igre, izdavanje albuma sa samolepljivim sličicama i društvene igre ili prodaja stonjaka i kuhinjskih krpa sa the cloth motivima, čisto da upotpuni izvore zarade od svog „kvalitetnog“ i „originalnog“ dela. The Cloth iz naziva filma je ime Tajne Organizacije koju je osnovala Katolička crkva a koja se bori protiv demonski zaposednutih spodoba širom svijeta. Verovatno organizacija broji tisuće i hiljade članova ali je shodno budžetu filma ovde prikazana samo kao četvoročlana družina sa još nekoliko phone članova. Novopridošli mladić je glavni lik filma; dobričina koji ne shvata u šta se upleo ali neuspelim jefinim humorom uspeva da ostane hladne glave i posle dezintegracije stotina neprijatelja i tako „osvetla obraz svog pokojnog oca koji je upravo ovo i očekivao od njega“. Ostali članovi grupe su devojka koja drži Sveto Pismo u malom prstu, ostale svete knjige u drugim prstima a kada ne čita svete & retke & okultne knjige šminka se i depilira (tako bi se barem reklo po njenom izgledu).

Glavni genije grupe je mladić odvratne manga frizure, mladić koji se bavi oružjem i prosipa štosove koji tapaciraju gnojem uši gledalaca ovog filma. Naoružanje je posebna priča: ono se sastoji od vatrenog oružja koje ispucava Svete metke, pištolja na vodu koji pljuckaju svetu vodicu, krstova u raznim bojama, oblicima i veličinama. Tu su i štitovi, ali i najopasnije od svih oružja (barem po gledaoca) – recitacije i stihovi na latinskom kojih je film prepun. Poslednji u svetoj grupi je pop strogog izgleda, gazda i vlasnik d.o.o The Cloth, mastermind, organizator, šef keteringa, vlasnik pečata i ovlašćeno lice za podizanje deviznih dnevnica. I sad, ta ekipa se bori protiv onih koji pričaju muškim glasovima (tačnije žena, jer muškarci i inače pričaju muškim glasovima), protiv onih koji se šetaju po tavanici, koji levitiraju u vazduhu, koji mrdaju glavom tako da im pucaju vratni pršljenovi, onih koji pišu grafite na latinskom i protiv svih onih koji se ne ponašaju normalno, tj. u službi su baje Beezlebuba koji se otelotvorio u liku afroameričkog fuckera (interesantna metafora). Beezlebub radi sve ono što rade oni koji služe đavolu: uživa u noćnom provodu, troši psihoaktivne supstance, ima prijateljice lezbejke koje povremeno overi i slično.

Borba je posebna priča. Naoružana grupa u stilu Moćnih rendžera (sa sve cirkuzantskim zauzimanjem borbenih poza) upada i bez mnogo pitanja puca i dezintegriše neprijatelje u scenama koje bi SyFy produkcija pre desetak godina izbacila iz svojih TV filmova jer su katastrofalno kompjuterski animirane. Neki specijalni efekti kaskaju najmanje deceniju za najnižom horor/SF produkcijom (recimo pojava vodenog Beezlebuba) a gluma kaska za svime što podrazumevamo pod filmom koji može da se gleda. Nijedan lik u filmu nije ni najmanje ubedljiv, čak štaviše, ni za trenutak ne izgleda kao da su to likovi u toj situaciji. Recimo, cura izgleda kao da je malopre došla sa faxa ili iz kafića a ne iz manastirske čitaonice. U ovu katastrofalnu kasting postavku su se savršeno uklopili Danny Trejo i Eric Roberts, čuveni tezgaroši čija imena već odavno služe kao reklama na direct-to-DVD omotima filmova dok se dotični u filmu minimalno pojavljuju i dobijaju honorar vredan tepsiju ribe. Kada bih hteo da pohvalim priču u The Cloth rekao bih da ona ne donosi ništa novo a kada bih bio realan rekao bih da je priča u ovom filmu budalaština ogromnih razmera. Osim toga ona je toliko konfuzna da se mestimično ne zna ko šta radi i kuda kreće, delom i zbog slabe montaže.

Amaterizam u ovom filmu je ogroman i ogleda se u svakom segmentu filma, počevši od ideje, scenarija, glume, akcionih scena, specijalnih efekata, fotografije pa do završetka. Akcione scene imaju dinamike i briljiraju u svojoj gluposti i lošim efektima pa sam jedino te scene gledao sa kakvim-takvim zanimanjem.