HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Ulli Lommel

Uloge: Suzanna Love, John Carradine, Ron James

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0080464/

Trailer: http://youtu.be/M5-D3ENBxl4

Pogledajte još: The Devonsville Terror (1983)

Iako postoje tri dela filma The Boogey Man (ili The Boogeyman) njih ne treba mešati sa mnogo poznatijom nepovezanom istoimenom trilogijom koja je snimljena od 2005. do 2008. godine. The Boogey Man 1980 je paranormalni slasher film snimljen od strane režisera Ulli Lommela i sa njegovom tadašnjom suprugom Suzannom Love u glavnoj ulozi. Početak filma prikazuje davnu tragediju kada brat i sestra, Willy i Lacey, bivaju maltretirani od strane ljubavnika njihove majke. Dečak nakon jednog mučenja uzima nož i u FPS sceni ubija ljubavnika na zaprepašćenje svoje majke, dok sestrica sve to gleda u odrazu ogledala.

Dve decenije kasnije njihov život se odvija naizgled normalno. Lacey se udala i ima sina, Willy se bavi poljoprivredom a sa njima živi i njihova tetka. Jedini trag davnašnje tragedije je to što je Willy nem; od trenutka kada je zario nož u leđa maminog ljubavnika nije progovorio ni jednu jedinu reč. Iako deluje da je sve u redu tragedija je neminovno ostavila traga na psihi brata i sestre i samo je trebao da se desi neki okidač pa da cela situacija izmakne kontroli. Taj okidač je pismo upravo njihove majke, sa kojom se nisu čuli od ubistva a koja im piše da bi ipak želela da ih nakon svega vidi. Scene prošlosti se vraćaju kao da nigde nisu ni bile skrajnute, vizije se pojavljuju kako pred bratom tako još više pred sestrom a njen suprug predlaže da bi joj moglo pomoći kada bi posetila svoju staru porodičnu kuću u kojoj se ubistvo i desilo. Umesto da taj postupak doprinese smirivanju situacije on dovodi do eskalacije. Ispostavlja se da je zli duh pokojnog zlotvora zarobljen u ogledalu spavaće sobe i da je razbijanje ogledala oslobodilo krvoločnog duha koji želi da se osveti onima koji su ga ubili. Usput, duh iz ogledala će ubiti i sve ničim izazvane prolaznike, čisto zadovoljstva ili ljubomore radi.

Iako počinje pristojno veoma brzo se ispostavlja da ovo nije dobar film. Tokom prologa vidimo nekoliko dobrih scena (poput spomenutog ubistva u prvom licu) a onda se radnja selu u sadašnjost. Lokacija na kojoj se odvija film je dobra, prava američka seoska a atmosfera je malaksala poput jednog letnjeg poslepodneva. To mi se upravo i svidelo jer me je podsetilo na neke skorije i mnogo kvalitetnije filmove koji su snimljeni u tom periodu (Deadly Blessing). Režiser filma ima sposobnost da stvori zanimljive scene, dobru atmosferu i interesantna kadriranja ali je to sve upropašteno konfuznom i neubedljivom pričom i slabim scenarijem. Scenario za film su potpisali upravo supružnici (režiser i glumica) tako da, paradoksalno, oni koji zaslužuju pohvale za sve dobro u filmu isto tako snose odgovornost i za katastrofalne stvari. Priča je prilično amaterski sklepana pa razni preokreti, ubistva, paranormalne stvari i dijalozi izgledaju polepljeni međusobno, nedovoljno povezani i bez previše smisla. Već u prvom delu filma, kada ubistva počnu da se dešavaju gledalac će zbog neubedljivosti onoga što vidi izgubiti interesovanje za film što je zaista šteta jer je The Boogey Man imao potencijala i to po više osnova.

Kao prvo kasting nije toliko loš; Suzanna Love je dovoljno lepa da igra glavnu ulogu jednog horor filma a Nicholas Love (koji je zaista njen brat) dovoljno jeziv za ulogu brata koji je nemi ubica. Još jedan zanimljiv lik koji se pojavljuje u filmu je John Carradine u ulozi psihijatra. Drugo, film poseduje nekoliko napetih momenata i odgovarajuću lokaciju za jedan horor film. Treće, na momente poseduje čak i zavidnu atmosferu (recimo scena u ambaru) a četvrto – poseduje i nekoliko efektnih ubistava, od kojih je „poljubac smrti“ možda najubedljivije. Sve je to džabe kada je priča naprosto budalasta i vrlo amaterska a neki specijalni efekti skoro katastrofalni. Na momente se ne zna da li gledamo slasher ili paranormalni film, zašto su sva ogledala opasnost po likove a ne samo ono zaposednuto i šta to sveštenik hoće da uradi i iz kog razloga. Poslednje ali meni najzanimljije je – zašto se film uopšte zove Baba Roga kada se ništa slično ne pojavljuje tokom trajanja filma. Ubica koji vreba iz ogledala je nasilnik koji nosi žensku čarapu na glavi a od bugimena nema ni traga ni glasa. Jedino ako autori nisu mislili da sve čega se plašimo i što može da nas ubije jeste boogeyman po nas ali se po toj logici svaki horor film mogao zvati tako.

Šteta da The Boogey Man nije ispao bolji jer je to vrlo lako mogao biti. To naravno autorima nije bilo mnogo važno jer su na uloženih 300k dolara zaradili 35 miliona a film je u nekim krugovima čak stekao kultni status. Ono što je meni zanimljivo je ukupna karijera režisera ovog filma: u poslednje dve decenije je režirao dosta filmova ali je retko koji uspeo da na iMDB dobije ocenu preko 1.5 (toliko su dobili i nastavci ovog filma). Moraću i lično proveriti da li su u pitanju zaista toliko loši filmovi.