HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Roze

Uloge: Greg Bronson, Annalise Cavender, Elisabeth Cavender

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2503358/

Trailer: http://youtu.be/IiXw6ipBZn4

Pogledajte još: The Plague (2006)

Baš nemam sreće sa filmovima poslednjih dana. 'Ajde što mi pod oko dolaze gotovo odreda slabi filmovi (glu „čuda“ – skoro svi su novije produkcije) nego su još i religiozne gluposti koji guše i gnjave svojom „ozbiljnošću“. The Appearing sam nekako i podneo pre svega zbog ambijenta u kojem se dešava i nekih likova a Speak No Evil nikako. Sve je stvar filmskog ukusa i onogo što jedan gledalac očekuje od filma, pa tako još jednom čitam hvalospeve posvećene ovom filmu na stranim filmskim blogovima i još jednom se spremam da film okitim gotovo najnižom ocenom. A evo i zašto...

„Samohrana majka se bori da zaštiti svoju ćerku od demonski zaposednute dece i grada koji je poludeo“ glasi zvaničan opis filma i na papiru zvuči odlično. U praksi film počinje tako što se samohrana majka seksa sa svojim novim momkom svesna da njena 11-togodišnja ćerka iz susedne sobe čuje njihov glasni odnos lišen bilo kakve emocije. Negde u istom trenutku kada su seksualni partneri svršili svršila je i ćerkica, ali svoj životni put. Iz zemlje (levo od roštilja, pravo prema kapiji) je izašao devil himself, sveže CGI animiran ali ne toliko dobro da bi gledaoci mogli da vide barem polukrupan plan. Dalje ne videsmo ništa ali je poenta u tome da je ćerka nestala. Zabrinuta majka poziva policiju, policija zaključuje da je klinka samovoljno otišla od kuće i tu zatvara slučaj pre nego što je on i otvoren. Ali istog dana nestaju i sva ostala deca iz gradića, roditelji krše ruke i ne znaju šta da rade, kakva crna policija i potrage, oni svi grupno odlaze u crkvu da traže rešenje. Da li zbog ovoga ili ne, tek – sva deca se iznenada pojavljuju, noseći na leđima prvonestalu devojčicu kojoj je odsečen jezik. Devojčicu odnose u bolnicu, niko ne može da je ispita jer ova ne može da priča bez jezika ('artije i olovke se niko nije setio) ali to je tek početak problema po seksualno „nemoralnu“ majku i ostatak grada.

Ubrzo zatim roditelji primećuju nešto. Njihova deca nisu više ista. Ona su zaposednuta. Ona su agresivna i okreću se na svoje roditelje. Ona više nemaju emocija ni prema čemu. Ona imaju umazana usta od prerađenog ulja, što je najčešće korišteni „specijalni efekat“ u ovom filmu. Ceo film protiče u besomučnoj jurnjavi tamo – amo, te se traže deca, te se beži od podivljale dece, iako razloga za bilo koju od ovih radnji nema. Svi jure kao muve bez glave, kamera se drma i trese pa se malo toga vidi osim umazanih ustiju. Tu i tamo kamera prestaje da se drma, priča se usporava a onda na red dolaze patetične scene o roditeljstvu, o posvećenosti jedni drugima (sa akcentom na relaciju roditelj – dete), o pravljenju izbora, o žrtvovanju za svoje dete i zaštiti svojih potomaka, sve ovo potpomognuto smor patetičnom muzikom i ljigavim soundtrackom. Nije da sam ja lično protiv ovih poruka koje autori naglašavaju samo sam protiv užasnih, dosadnih i patetičnih filmova koji guše gledaoce svojom kuknjavom i naivnim porukama koje može da shvati svako ko ima IQ iznad 50. Umesto toga više volim zabavne filmove sa diskretno doziranom porukom i manje patetike, pa ko shvati – shvati, neki ne bi shvatili ni da im se tetovira na čelu.

Sličnih filmova koji obrađuju gotovo istovetnu temu ima dovoljno i svaki je kvalitetniji u svakom pogledu od Speak No Evil. Počevši od Village of the Damned pa na ovamo svako malo se pojavi film sa zaposednutom/pobješnjelom đecom (koja gotovo nikada nisu jeziva ali su iz nekog razloga plavokosa). Svaki od ovih filmova ima „pozajmljeni“ delić u ovom filmu pa tako vidimo delove iz pomenutog Village of the Damned, pa Children of the Corn, The Children, Come Out And Play, ali i iz novije produkcije possessed filmova jer i ovde svako zaposednuto dete lebdi leđima u vazdufu iznad kreveta i slično. Tehnički kvaliteti filma su slabi, boje su izuzetno potisnute što je namerno urađeno da se istakne sivilo i neveselost teme koja se obrađuje. Specijalni efekti su loši (čak je i najobičnija vatra ovde animirana), režija tek nešto bolja, scenario povremeno amaterski a gluma tek nešto bolja od one na probi amaterskog pozorišta. Nema simpatičnih likova bez obzira na kojoj su strani, strani zaposednutih, roditelja, crkve ili neke šeste. Priča na momente nija najrazumljivija, dosta scena nema svoju svrhu, a vidljive su i neke možebiti greške, poput one da je samo jedan lik u filmu titlovan iako razumljivo govori engleskim jezikom.

Čak i ovako sklepan film u koji su ubačene neke bespotrebno dugačke scene (scena devojčice vezane na povocu ili neki dramski momenti pre toga) traje jedva 70-tak minuta a i to je previše jer mi se činilo da film traje minimu dva ipo sata. Budite upozoreni, ukoliko pogledate film nemojte se žaliti kako ste protraćili vreme i neviđeno se smorili.