HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Christian Alvart

Uloge: Renée Zellweger, Jodelle Ferland, Ian McShane

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0795351/

Trailer: http://youtu.be/Ok-5lWGBQr8

Pogledajte još: Orphan (2009)

Drugi film koji mi je preporučio cenjeni čitalac Lazar je Case 39 (sledeći će biti opisan Dead Silence). Case 39 je paranormalni triler horor film u režiji Christiana Alvarta (nakon ovog režirao je nedobri Pandorum) i po scenariju Raya Wrighta (Pulse, The Crazies). Ukoliko se pitate šta je to Slučaj 39 odgovor je vrlo jednostavan: prvi sledeći slučaj nakon Slučaja 38 koji je dobila da odradi radnica centra za socijalni rad Emily (Renée Zellweger). Iako je na stolu imala hrpu nerešenih slučajeva nešto ju je privuklo upravo 39-om slučaju a evo i šta...

Emily mora da sazna zašto je 10-godišnja Lillith (igra je tada 12-godišnja Jodelle Ferland) rasejana i nezainteresovana za nastavu, zašto spava na času i deluje zlostavljano od roditelja. Emily odlazi u njen dom, pokušava da razgovara sa njenim roditeljima ali ne uspeva da ostvari gotovo nikakvu komunikaciju sa čudnim, strogim i naizgled poremećenim ljudima. Jedino uspeva da se sažali na malu, simpatičnu i preplašenu devojčicu i odlučuje da se u njen slučaj uključi mnogo aktivnije nego u prethodne. Urgira kod svog šefa da se roditelji pozovu na razgovor i kontaktira sa Lillith tokom njenog povratka iz škole. U prvi mah devojčicine tvrdnje da roditelji žele da je ubiju ne shvata ozbiljno a onda ipak nudi svoj broj telefona da joj se ova javi ukoliko bude imala problema. Već prve noći Emily dobija poziv od Lilith i sa kolegom upada u njenu kuću samo trenutak pre nego što su roditelji devojčicu spalili u plinskoj pećnici. Roditelji bivaju hospitalizovani, devojčica je u rukama socijalnih radnika a Emily uspeva da dobije dozvolu za starateljstvo nad njom. Deluju da će život socijalne radnice i devojčice biti skladan, da će devojčica moći da odahne i najzad počne da živi punim plućima poput njenih vršnjaka. Ali da li će biti baš tako?

Oko naizgled dobrodušne i simpatične devojčice ubrzo će početi da padaju leševi, Emily će moći da računa na sve manje saradnika jer će sve manje njih ostajati u životu, a sve će dovesti do toga da se socijalni radnik koji se do nedavno borio da dobije starateljstvo nad detetom sada bori da dete utrapi nekoj drugoj porodici. Ovo nikako nije dobro za Emily, kako za njen privatni život tako i za karijeru socijalnog radnika ali ukoliko rešite da pogledate ovaj film to je samo naznaka onoga što vas očekuje. Pripremite se za zanimljivu i napetu priču koja sadrži nekoliko preokreta, dobar kasting ali i nekoliko poruka oko kojih se vredi zamisliti. Case 39 je snimljen 2006. godine ali se pojavio tri godine kasnije i doživeo fijasko na bioskopskim blagajnama i kod kritike. Sve je rezultiralo time da je on etiketiran kao jedan od najvećih neuspeha u filmskoj industriji budući da nije uspeo da vrati ni uloženi budžet. To je dokaz kakva je filmska publika i šta zahteva od jednog filma (pre svega efekte i spektakl a onda sve ostalo, ako to ostalo uopšte i zahteva). Ja nikada nisam cenio preproducirane budalaštine na koje padaju posetioci bioskopa i takvi filmovi nikada nisu dobijali dobre ocene na ovom sajtu.

Što se mene lično tiče Case 39 ima sve ono što zahtevam od dobrog filma. Prvo, tu je zanimljiva priča, možda ne previše originalna (jedan kultni film iz 70-ih ima vrlo sličnu radnju) ali uvek je bolja dobra kopija od lošeg originala. Iako sam film već gledao pre nekoliko godina pogledao sam ga ponovo sa gotovo istom prikovanošću za ekran, što nije uvek tako ukoliko znate kako se radnja odvija i kakvi su twistovi u pitanju. Drugo, kasting filma je na visokom nivou. Renée Zellweger je standardno dobra u svojoj ulozi ali je zasenjena glumom male Jodelle Ferland. Uvek volim da vidim dobru glumu dece u horor filmovima a ovo je definitivno jedna od Top 5 dečijih uloga (scena sa školskim psihijatrom je vrhunac filma). Dalje, case 39 nije horor u bukvalnom smislu reči. On poseduje nekoliko ubistava ali ona nisu morbidna, niti ima previše krvi pa je zbog toga film pogodan za gledanje i onim osobama koje se gnušaju brutalnih horora (čitaj: možete da ga gledate sa curom koja ne voli horore/plaši ih se). I poslednje – režija filma je na visokom nivou i skupa sa scenarijem daje sasvim dobar tempo odvijanja radnje, bez mnogo gubljenja vremena, sporednih, nebitnih stvari i pametovanja. Možda ovo poslednje nekome zasmeta jer će dobar deo stvari ostati nerazjašnjen ali šta da se radi. Mnoge stvari ne doznamo ni u stvarnom životu pa što bi smo i u filmu.

Case 39 prvenstevo preporučujem onim ljubiteljima horor filmova koji cene film sa devojčicom u glavnoj ulozi. U ovom opisu sam se trudio da otkrijem što manje stvari iz druge polovine filma, da ne bih pokvario ugođaj i iznenađenje potencijalnih gledalaca. Ipak, oni pažljiviji čitaoci će svakako otkriti u ovom opisu šta ih to čeka i verujem da će im se to što budu videli itekako svideti.