HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Ben Ketai

Uloge: Kelly Noonan, Jeff Fahey, Joey Kern

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2991296/

Trailer: http://youtu.be/1I4RAzl6Yjw

Pogledajte još: Descent (2005)

Ovaj put „ispod“ se krije nešto mnogo ozbiljnije nego prethodnog puta, što je i logično jer se mnogo toga zanimljivijeg može naći kopajući pod zemljom nego pod vodom. Nakon najava da je ovo dostojni naslednik odličnog Descenta očekivao sam ipak mnogo efektniji film iako Beneath svakako nije za bacanje (ali ni za uzdizanje). U pitanju je kvazi-realni horor film baziran na istinitom događaju i nestanku nekakvih 19 rudara za koje se priča da su izludeli i pobili se međusobno. Skoro vek nakon toga rudarska ekipa u kafani slavi skori odlazak u penziju jednog od njih a ne treba podsećati da u američkim filmovima policajci koji su tik od penzije najčešće veoma brzo gube život na dužnosti ne dočekavši mirovinu.

Sudbina je htela da ćerka rudara koji treba da se uskoro penzioniše želi da ode na jednodnevni trip u dubinu Zemlje. Želja da vidi gde joj je otac radio, volontiranje, novinarenje, šta li – tek cura odlazi sa ekipom rudara na dvajes' kilometara ispod površine tla (ostavimo po strani da li bi neko neobučen mogao da ode u dubinu, bez obzira kome je ćerka). Jedni rudari su sretni što je nešto žensko i plavokoso sa njima, drugi negoduju jer to što vode sa sobom donosi nesreću i – ti drugi bejahu u pravu. Dotična dama ne stiže da baci ni dve lopate sveže iskopanog uglja na pokretnu traku kad se desi kurcšlus: ugljožder se zakoči, naiđe na nešto tvrdo, pa opet poče da kopa, pa nešto puče, tavanica se obruši i stropošta pa ostavi rudare koji su preživeli zaglavljene u jami. Sasvim logično tada nastade panika, jurnjava, cika & vika, naša plavokosa junakinja je u šoku, ima dosta nastradalih i ranjenih a vazduha je sve manje. Srećom, za slučaj ovakvih nesreća tu se komora za spašavanje u kojoj ima hrane, vode, vazduha i nužnika za nedelju dana. Ekipi za spašavanje treba 72 sata da se probije do zarobljenih tako da se čini da treba samo malo strpljenja i sve će biti u redu. Ali, da li je baš tako?

Već nakon nekoliko sati preživeli počinju da čuju neke zvukove koji liče na zapomaganja. Ubeđeni da su u pitanju preživeli rudari oni odlaze u raznorazne tunele & tunelčiće da ih potraže, nesvesni da je ovo samo jedan od načina da se buduće žrtve horor filma raštrkaju. Istina, u ovom filmu je razdvajanje uklopljeno u film mnogo bolje nego u drugim horor filmovima koji nas godinama nerviraju; ovde razloga za razdvajanje ima jer se pokušava doći do zarobljenih i ranjenih rudara a i odsečena jama puna sporednih i mračnih tunela je mnogo prirodnija za razdvajanje i gubljenje od šumice ili građevine sa dosta prostorija. Kako vreme protiče sve više se ispostavlja da preživelih zapravo i nema, da rudari doživljavaju halucinacije usled isparavanja nekakvog gasa ili manjka kiseonika. Međutim, traženje izlaza ih dovodi u napuštenu jamu u kojoj je obitavalo onih 19 nikad pronađenih rudara koji nikada nisu pronašli izlaz. Možda nije ni sve u manjku kiseonika, možda duhovi nespašenih kolega jurcaju mračnim tunelima i ljubomorno likvidiraju preživele rudare kasapeći im trbuhe? A možda su davno nastradali mutirali u neke descent kreature koje razvlače creva dodanašnjih kopača uglja?

Ima nekoliko pravaca ka kojima autor filma navodi gledaoca ali ispravan je samo jedan, i to onaj najlogičniji koji će se videti na kraju filma. Za vreme trajanja filma gledalac je nagrađen scenama panike, histerije ili beznađa; sve ove scene autor filma izuzetno dobro predočava i vidljiv je zanatski dar režisera koji apsolutno briljira u nekim scenama. Teško da ste do sada gledali neki film (osim Descenta, naravno) koji može da pruži takvo klaustrofobično okruženje, osećaj bespomoćnosti i skorog kraja kako to pruža Beneath. Okruženje i cela atmosfera u filmu je jezivija od onoga što gmiže po prokopanim hodnicima rudarske jame. Specijalni efekti su podnošljivi ali upadljivo kompjuterski animirani, strašnih scena ima dosta ali su samo u nekoliko navrata one zaista strašne i mogu da uplaše gledaoca. Kada te strašne scene dođu malo toga se vidi jer kamera postaje užasno nemirna, otkrivajući time da je i budžet filma nevelik. Ono što me je još više nerviralo je što je kamera nemirna i u neakcionim scenama, recimo na početku filma kada teče jedan sasvim normalan otac-ćerka razgovor. Problem sa filmom je i taj što nema nijedne scene koja bi nam ostala u pamćenju. Sve deluje kao da je već viđeno i kao da će biti još viđeno bezbroj puta.

Beneath neće ostaviti razočaranog onog gledaoca koji vole filmove u mračnim i kalustrofobičnim prostorima. On poseduje korektan kasting, možda ne baš najubedljivije likove i najoriginalniju priču ali sasvim je dovoljan za pogledati i ubiti sat ipo. E sad, što će se sve to veoma brzo i zaboraviti a filmu se više nećemo nikada vratiti potpuno je druga stvar.