HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Vincenzo Natali, Larry Fessenden, Alejandro Brugués i 28 drugih

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2926810/

Trailer: http://youtu.be/w9eP4GEXM1w

Pogledajte još: ABCs of Death (2012)

I pored zanimljivo osmišljenog koncepta ABCs of Death mi se nije previše svideo. Bilo je tu svega i svačega (baš kao u nekoj kanti za đubre u koju su ubacivani restlovi horor tematike) a najmanje je bilo kvaliteta i samog horora. Idući dalje po ABC kantama za đubre došli smo do ABCs of Death 2 a tu ima još manje ukusnog materijala nego u prethodniku. Budući da preko 90% režisera u ovom filmu sačinjavaju debitanti koji su prošli nekakav konkurs možemo samo misliti kakvi nas dugometražni „horori“ očekuju narednih godina i kakvoj gnjavaži, glupostima i found footageima ćemo biti prepušteni. Sve se nešto plašim da će za neke buduće horore i ocena 4 biti nedostižni ideal. Nego, da pređemo na poduži opis ovog podužeg filma.

Kao što znate u ABCs of Deathovima postoji 26 priča, svaka priča je namenjena jednom slovu koje simbolizuje jedan način smrti ili samo ubistvo. Koliko god ovo bio zanimljivo osmišljen koncept istovremeno je i glavni problem filma: ogroman broj priča dovodi do vremenskog ograničenja trajanja svake a maksimalnih 5 minuta je apsolutno nedovoljno da se gledaocima prikaže bilo šta smisleno, strašno a pogotovo ne atmosferično. Iz tog razloga autori su ponovo pribegli raznoraznim štosevima, morbidnostima, bizarnostima i pokušajima brzopoteznog šokiranja gledalaca a to je (barem za mene) promašena tema već u startu, ili se danas pod pojmom „horor“ podrazumeva nešto sasvim drugo od onoga što bi taj pojam trebao da podrazumeva. Dvadeset i šest priča u ovom filmu je režiralo preko 30 režisera a film počinje odlično jer je špica prelepo animirana i to u nekom retro stilu. No, veliki je problem ako od 26 priča (tačnije 25, ali o tome malo kasnije) na gledaoca najjači utisak ostavi špica. Prva priča je A for Amateur, previše rastegnuta priča čak i za ovaj format ali sa efektnim štos završetkom. Od horora ima tek „h“ (malo krvi i nešto crva) i to je to. Nesrećno odabrana priča za početak jednog ambicioznog omnibusa ali šta da se radi kada je slovo A prvo u alfabetu. B for Badger je (za promenu) horor pričica snimljena u found footage stilu. Predvidiva priča sa pristojnim specijalnim efektom (jednim ali vrednim) i sa zadovoljenjem filmske pravde i želje gledalaca (džangrizalo je mrtvo).

C for Capital Punishment ima svoju poruku, ima nešto napetosti i ima odličnu scenu odsecanja glave sekirom. Ne znam da li se pravda uzima u ruke u anglosaksonskim zemljama na ovaj način (suđenje u kući od razularene rulje?) ali će ova priča imati težinu kod naših gledalaca. D for Deloused je priča rađena u nekoj vrsti stop motion animacije. Radnja se vrti oko nekakvog zatvorenika, insekata, kloniranja i (naravno) odsecanja glava (svih). Ovaj segment je vizuelno atraktivan, efektan, bizaran, nije za one gadljive ali nije ni za one koji traže neku poentu. Priča nema ni početak ni kraj pa se sve više svodi na izgled nego na sadržaj. E for Equilibrium (režirao režiser filma Juan of the Dead) je glupost koja je valjda trebala biti smešna jer sadrži neku vrstu crnog humora. Govori o dva gej Robinzona Krusoa kojima voda donosi prelepu devojku koja postaje razdor njihove muške ljubavi. Umesto pomoći dotični traže pivo, što samo po sebi govori o ozbiljnosti, o kvalitetu ove priče i o tome koliko je trebala ovom filmu. F for Falling je dobro snimljena pričica od strane dva režisera filma Kalevet. Osim dobre režije priča poseduje i preokret te jednu duhovitu repliku. Od horora ovde nema mnogo, barem ukoliko pod hororom ne podrazumevate odlazak žena u rat ili izraelsko-arapski sukob. G for Grandad je priča o skladnom životu dede i unuka, koji izgledom podsećaju na indijance. Sukob dve generacije kulminira glupim ubistvom ali što je još odvratnije – dedinim međunožjem, po principu „ako već ne znam da snimim strašnu priču mogu da zgadim gledaocima večeru“.

H for Head Games je priča urađena grafitnom olovkom. Sve je vrlo dobro animirano ali bez neke priče, poente, horora ili humora. Srećom pa ni ne traje dugo. I for Invincible je nešto zanimljivija priča od do sada opisanih jer poseduje 120-togodišnju baku u glavnoj ulozi, baku koja ne izgleda baš toliko staro ali je – neuništiva. Njeni naslednici dolaze da je ubiju kako bi pokupili novac i nekretnice ali to nikako ne uspevaju. Dobri specijalni efekti tek malo pokvareni CGI animacijama vatre i (opet) otsecanja glave. J for Jesus donosi Isusa a donosi i poruku da je Ljubav Pobedila. U ovom slučaju pobedila je gej ljubav ali mogla je i neka druga (kada ovo ne bi bila 2014. godina). Ko je gej a ko nije, ko je na strani Zla a ko na strani Dobra, da li su demoni oni drugačiji ili oni koji koriste nasilje prema njima... Nećete to saznati ni posle gledanja ove priče koja je takođe začinjena kompjuterski animiranim ubistvima i efektima. K for Knell, iliti „rđav znak“ govori o devojci kojoj lakiranje noktiju na nogama prekida pojava CGI crnog mjeseca na nebu. Pojava black moona dovodi do agresije u zgradi preko puta, do agresije koja kuca i na njena vrata. Ili je poenta da ne lakirate nokte na nogama da nekoga ne ražestite ili sam ja promašio poentu. A možda poente ni nema. L for Legacy je nigerijski amaterski uradak neubedljive priče, loših maski i katastrofalnih specijalnih efekata, poput onih na horor snimcima na Youtubeu koje klinci snimaju.

Još jedan amaterski pokušaj krije se iza M for Masticate. Podivljali debeli dlakavi bradonja koji popišanih gaća progoni ljude po ulici je grozan ali ja ipak više volim klasične vampire, iako nisu umokreni. N for Nexus Larryja Fessendena mi se nije posebno dopala, jeste da je to sve izuztno realno i verodostojno prikazano (što se kaže – moguća priča iz života sa slučajnom koincidencijom) ali nema horora. Ima nešto malo dinamike i napetosti ali nema horora. Priča pod slovom O (for Ochlocrasy) donosi nam zanimljivu viziju šta se to dešava posle zombi-čovekrata koji su zombiji dobili. Suđenja preživelim ljudima su jedna od varijanti, doduše to ovde deluje zanimljivije na papiru nego na ekranu ali eto barem nešto malo originalnije za videti. Ako ne i ranije kod priče P is for P-P-P-P Scary sam se ozbiljno zapitao šta će ovakve priče u jednom filmu koji se deklariše kao horor i drugo mnogo važnije pitanje – zašto uopšte i gledam ovakve gluposti? Iako ne traje dugo i tih nekoliko protraćenih minuta su velika šteta. Q for Questionnaire je zanimljiva priča, poluduhovita ali opet – nema pravog horora niti je u njoj iko ubijen. S obzirom da u njoj nema ubistva nejasno je i zašto je ova priča uopšte uvrštena u film. R for Roulette je napeta priča koja govori da u ruskom ruletu i posle poslednjeg metka ima još jedan metak. Zanimljivo, ali za jedan triler film, ne za horor. S for Split je napeta triler horor priča o home intruderu i preokretu pri kraju. Zanimljivo režiran segment sa korišćenjem grupnih kadrova svih lica koja u datom trenutku učestvuju u akciji. Jedna od boljih priča u filmu.

T for Torture Porn je glupost koja može da dođe samo od Soska sestara. Prejeftino, prenaivno, predvidivo a Soska sestre su definitivno precenjene kao autorke. U for Utopia segment (nekada) čuvenog Vincenza Natalija i njegova vizija budućnosti kod gledaoca izaziva pojavu upitnika iznad glave. Nije baš takav failure kao zlodelo Ti Westa u prethodniku ali je slabo, vrlo slabo. W for Wish je jedna od boljih priča u filmu, sadržinski možda manje ali po specijalnim efektima je u samom vrhu. Wish je neka vrsta bizarne bajke sa sve specijalnim efektima kakvi su se nekada koristili, dakle minimum animacija a gomila maski, maketa i stop motiona. X for Xylophone je kratki morbidni štos koji poseduje specijalne nekompjuterske efekte ali je i dalje samo štos. I to štos koji je u startu nemoguć. Y for Youth je vizuelno vrlo zanimljiva priča budući da sadrži mnoštvo bizarnih brzopoteznih ubistava koja dolaze iz glave tinejdžerke koja se sveti svojim roditeljima. Možda je džinovski penis višak ali ubistva jajima, gitarom ili ogromnim hamburgerom jesu bizarna i donekle duhovita, baš kako i očekujemo od nekog azijskog horora. Z for Zygote je verovatno najozbiljniji segment i nešto od čega je mogao biti snimljen dugometražni film. Odlična lokacija, produkcija, gluma, gnusni specijalni efekti i efektan završetak.

U kopiji filma koju sam pogledao nije bilo segmenta V for Vacation iz meni nepoznatih razloga. Ukoliko se pojavi neka kompletnija verzija filma opis ovog segmenta će svakako biti dodat a do tada vam preporučujem da ABCs of Death 2 pogledate isključivo ukoliko vam se svideo prvenac, ukoliko imate afiniteta prema kratkim štos bizarnostima ili ukoliko nemate mnogo vremena, pa možete da degustirate samo segment ili dva na dan. Što se mene tiče pogledaću svaku narednu abecedu smrti ali od nje ne očekujem ništa jer je koncept filma više nego očigledan: za šaku zelembaća i uz pomoć poluvolonterstva dobiti gomilu horor filmčića i sve skockati u jedan neubedljivi film koji će uz pomoć jake reklame desetostruko vratiti mizeriju koja je u njega uložena. Mnogo efektniji koncept bi bio da se unapred osmislila trilogija ABCs of Death te da se u svakom delu trilogije obradilo 8-9 slova. Time bi se dobilo skoro 15-tak minuta po segmentu što je dovoljno vremena da se skroji nešto mnogo bolje osmišljeno i producirano, sa kakvim-takvim likovima i poentom.