HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Greg Mclean

Uloge: John Jarratt, Ryan Corr, Shannon Ashlyn

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2004432/

Trailer: http://youtu.be/s4bqeT5edbs

Pogledajte još: Hatchet 3 (2013)

Wolf Creek 2 je upravo onakav kakvi su obično nastavci (relativno) uspešnih filmova: bolje produciran, krvaviji, brutalniji i tehnički kvalitetniji od prvenca ali zapravo ne donosi ništa novo, reciklira stare ideje a mnoge ionako banalne stvari dodatno banalizuje. I takav kakav je Wolf Creek 2 je dovoljan za fanove prvenca dok za one koji ga nisu gledali ili im se nije svideo on nema nikakvu svrhu postojanja. Bilo kako bilo Wolf Creek 2 je tu a narednih godina možemo očekivati i Wolf Creek 3 jer je ideja za horore sve manje a (glupih) stranih turista u Australiji sve više.

Wolf Creek 2 počinje zaista iznenađujuće dobro scenom sa pandurima. Na stranu šta to panduri sa radarom rade sakriveni na putu kojim dnevno prođe tek nekoliko vozila ali scena je dinamična, krvava, efektna, čak sadrži i dobru dozu humora i pokazuje da postoje ljudi koji su savršeno zaslužili da ih sustigne ruka (sa snajperom) Mick Taylora. I taman kada sam se ponadao da bi film mogao biti neozbiljniji ali efektniji i zanimljiviji od prvenca sve se vraća na staro. Nakon špice opet je tu žurka (jel' to postoji neki meni nepoznati zakon u horor filmskoj industriji koji primorava autore da u svoje filmove stavljaju pijančenje, bludničenje, rokanje & duvanje?) i opet su tu neki antipatični tinejdžeri koji ne znaju šta će od sebe. Umesto besmislenih tinejdžera iz prethodnika koji su za soma australijskih dolara kupili krntiju i odvezli se mečki (mečki Micku) na rupu sada imamo još besmislenije stranjske tinejdžere koji stopiraju kroz Australiju sa ruksacima na leđima.

Naravno, ovo dvoje tinejdžera ne mogaše Micka izbeći, jedno bi ubijeno odmah a drugo se spasilo samo da bi bilo ubijeno malo kasnije, da bi Mick nastavio sa poterom onoga ko je pokušao da spasi to drugo pomenuto. Ova potera je srž filma ali sve izgleda dinamičnije na papiru nego u samom filmu. Nakon još jedne potere (kamion njuškaš protiv Jeep Wranglera) koja je odlična ali za akcioni film sve se smiruje i nastavlja nekim neubedljivim segmentima (baka i deka koji žive u srcu nedođije) koji su tu samo da bi se popunio film. Poseban pad film doživljava u svojoj završnici kada Mick i potencijalna žrtva igraju nekakve igrice, pevuše pesme i troše gledaočevo vreme da bi sve kulminiralo u skandalozno lošem završetku koji je valjda takav jer je film morao ostati otvoren za planirani nastavak. A kako da ubica nekoliko desetina turista/lokalnih žitelja/policajaca/ko-zna-koga ostane na slobudi a da završetak filma ne bude katastrofalan?

Autor filma je pokušao da mestimične neubedljivosti, nemaštovitosti, padove u smislu i ceđenje Wolf Creek drenovine nadomesti boljom produkcjom, Mickovim monolozima i raznoraznim brutalnostima. U ovome je samo delimično uspeo: Mick je i dalje glavni baja filma i jedan od najupečatljivijih krvoloka koje je torture porn imao. Specijalni efekti su odlični ali ih nema u tolikom broju kako bi se to posle odledanog policijskog uvoda dalo očekivati. Brutalnosti u filmu ima više nego u prethodniku ali je kompletan doživljaj filma neozbiljnije pa su i scene manje uznemirujuće. Posebno su jadne neuspele scene bizarnog humora, recimo, kada Mick odseca žrtvin penis, sve vulgarno komentarišući. Zanimljiv je i Mickov „patriotizam“ jer on ubija strane turiste i čuva Australiju od stranaca iako je i sam stranac a, usput budi rečeno – ubija i stanovnike australije i namerno gazi kengure u jednoj CGI sceni koja je zaista višak, kako sadržinski tako i vizuelno.

Problem je i što se Wolf Creek 2 konstantno trudi da bude šokantan ali uspeva da bude samo brutalan, neozbiljan i povremeno iritantan. Nijedan lik u filmu nije ni najmanje simpatičan pa gledoca apsolutno nije briga da li će dotični skončati pre ili kasnije. Za neki film koji pretenduje da bude šokantan ovo je ključna slabost.