Režija: Kevin Tenney
Uloge: Ami Dolenz, Christopher Michael Moore, Laraine Newman
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0108577/
Trailer: http://youtu.be/nrQtTcOeOTU
Pogledajte još: Witchtrap (1989)
Drugi deo trilogije Witchboard pod nazivom The Devil's Doorway je klasični sequel koji pokušava da zadrži one pozitivne strane koje su krasile prethodnika a da donese nešto novo u celu priču. Nažalost, u ovom drugom ne uspeva, zbog objektivnih i subjektivnih razloga, a čak i dobre stvari iz prvenca vraća korak ili dva unazad. Ipak, za one kojima se svideo Witchboard 1 i njegov nastavak može biti zanimljiv i to je svakako dovoljno.
Neke konekcije sa prethodnikom nema, iako je zapravo možda i ima. Da li je u pitanju ona ista Ouija tabla iz prethodnika zaista ne znam, ili je to samo još jedna iz serije istovetnih zaposednutih tabli, tek – dotična tabla pada sa neba pred novouseljenu plavokosu devojku. Dobro, ne pada baš sa neba već sa vrha plakara ali je najbitnije da joj Paige Benedict (glupog li imena) ne može ni za trenutak odoleti. Paige obustavlja spremanje & opremanje novog stana i proverava da li u njemu ima nekog useljenog duha i da li on plaća manju kiriju. Odmah saznaje da u stanu živi duh izvesne Susan koja je tragično nastradala pre dve godine. Paige počinje istraživati davne tragične događaje, što iz dosade što od zaposednutosti tablom, a u tome će joj pomagati momak s kojim trenutno nije u najboljim odnosima i brat stanodavke koji bi hteo da sa njom uđe u bolje odnose.
Autor filma se konstantno trudi da zadrži sve ono što je krasilo prethodnika, kako po pitanju sadržine tako i sa audio-vizuelnog aspekta. Što se tiče sadržine film je neosporno tanji od prethodnika; autor ubacuje neke scene koje svesno trebaju da povežu njegova dva dela i to donekle funkcioniše. Problem je što Witchboard 2 po svojoj priči suviše podseća na ono što smo već gledali jer prati gotovo istovetnu sadržinsku nit i vrlo slično odmotavanje sa sličnim uvodom i raspletom. Ono što će definitivno još više smetati gledaocima je što Witchboard 2 ima manje strašnih scena od ionako nedovoljno strašnog prethodnika. Ima tu lepih kretnji kamere (odlične POV scene), odličnih kadriranja, ima nekoliko scena koje poseduju jezivu atmosferu ali se sve na ovome i završava. Ubistava ima manje i manje su eksplicitna (definitivno rezultat manjeg budžeta) a zanimljivo je samo jedno ubistvo. Lokacija gde se film dešava je dobro izabrana i posedovala je potencijal i za nešto više.
Tehničke karakteristike takođe kaskaju za prethodnikom iako je moguće da je takva kopija do koje sam došao. Umesto kvalitetne, jasne slike i visoke rezolucije The Devil's Doorway je tek nešto malo kvalitetniji od VHS kopije, sa blurovanim i ispranim bojama i 4:3 odnosom slike. Na format i kvalitet slike se brzo navikne ali je red da se spomene. Jedna od stvari u kojima je autor zadržao visoke standarde je glavna akterka filma (Ami Dolenz) koja je ponovo lepa, možda ne kao crvenokosa Tawny Kitaen (svakako ne poznata kao Tawny) ali definitivno simpatična u ulozi naivne i duhovima zaposednute devojke. Šteta što se ne pojavljuje u nijednoj nude sceni ali je zadovoljstvo gledati kako joj suknjice postaju sve kraće i kraće kako se film bliži kraju i kako je duh sve više zaposeda. Ostatak kastinga je standardan za direct-to-VHS klasu filma.
Uglavnom, ukoliko želite da pogledate nešto strašno ovde nemate šta videti a ukoliko ste ljubitelj prizivanja duhova i cele tarapane koja nakon toga sledi slobodno navalite na gledanje.
0 comments:
Post a Comment