HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Sandor Stern

Uloge: David Hewlett, Cynthia Preston, Terry O'Quinn

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0095871/

Trailer: http://youtu.be/um9rXGoMTv8

Pogledajte još: Magic (1978)

Pin (kod nas preveden kao Lutak) je film Sandora Sterna, koji je poznatiji kao scenarista The Amityville Horror. U kasnijoj karijeri Stern se okrenuo drugim žanrovima i TV produkciji što je zaista šteta jer Pin poseduje sve ono što se od dobrog psihološkog horora očekuje. Pin, A Plastic Nightmare, kako glasi originalni naziv filma, je snimljen po istoimenom romanu Andrew Neidermana (The Devil's Advocate) i potpuno je drugačiji film od klasičnog komercijalnog horora tog doba ili od najpoznatijeg filma o lutki ubici, što bi se moglo očekivati po nazivu filma i omotu. Pin nije film za one koji žele zabavu, neozbiljna ubistva ili specijalne efekte; to je mnogo kompleksnija i ozbiljnija priča, na momente veoma bizarna i šokantna, priča koju će gledalac pamtiti dugo nakon gledanja.

Nakon kratkominutnog uvoda priča se seli deceniju ipo u prošlost i posmatra brata i sestu, Leona i Ursulu, u njihovom detinjstvu. Iako žive u luksuzu, prvenstveno zahvaljujući poslu svoga oca, 5-togodišnja ursula i 7-godišnji Leon ne dobijaju dovoljno roditeljske ljubavi. Njihovi roditelji su neemotivni, hladni i više posvećeni poslu nego svojoj deci, što ne znači da ih ne vaspitavaju na mehanički i strog način. Majka je bolesno pedantna, perverzna čistunica koja kažnjava decu i za najmanji higijenski prekršaj dok strogi otac jedva da i ima vremena od svog lekarskog poziva. I kada posveti vremena klincima to je najčešće pre spavanja i to na način koji ne uključuje ni trunku topline, najčešće im zadajući zadatke koji se tiču računanja. Kada se pred decom stvori neki problem otac ih odvodi u svoju ordinaciju i izbegavajući sopstvene savete stavlja ih pred Pina, medicinsku lutku, koji im daje preko potrebne savete. Klinci u toj dobi ne mogu da shvate da otac govori iz trbuha već su ubeđeni da je Pin živ i da na svaki problem ima savršeno pravedan, iskren i jedini moguć odgovor. Vreme prolazi, Ursula i Leon dolaze u doba od 11 i 13 godina, vreme puberteta donosi i prva saznanja u vezi seksa a Pin je tu da ih informiše „umesto“ oca.

Jedan od triggera koji je ključan za kasnija dešavanja desio se jednog popodneva, neposredno nakon završetka radnog vremena, kada Leon dolazi na savetovanje sa Pinom. Neočekivani ulazak medicinske sestre u ordinaciju i ono što se kasnije dešavalo ostavlja snažan pečat na Leonu ali i brojne frustracije, pre svega seksualne prirode. U nekoliko navrata film se bavi seksualnim temama a iako ništa nije eksplicitno prikazano ove scene deluju dosta bizarno. Preokret nastaje kada su Ursula i Leon srednjoškolci a roditelji im ginu u saobraćajnoj nesreći uz prisustvo Pina. Na zaprepaštenje sestre brat donosi lutka u njihovu kuću, oblači je u očevo odelu i počinje da se ponaša prema njemu više nego prema članu porodice. Dok Ursula pokušava da vodi normalan život Leon se sve više zatvara u sebe, pokazuje znake šizofrenije a jedini i najvažniji prijatelj mu je upravo – Pin. Kada Ursula nađe momka Pin i Leon moraju naći način da ga uklone; Pin je tu da daje savete a Leon da ih izvršava. Iako film uključuje nekoliko ubistava specijalni efekti su skrajnuti a ubijanje je najčešće u drugom planu. U prvom planu je jezivi odnos između lutke i dečaka i njihova međusobna komunikacija. Glas koji je dodeljen Pinu samo pojačava jezivost, bilo da je u pitanju očev glas ili glas samog Leona.

Ono gde film pleni je sama atmosfera u kući koja je za klasu kvalitetnija od prosečnog horora. Ogromna starinska građevina sa mnoštvom soba i obaveznim tavanom je zastrašujuća gotovo isto koliko bi bila u nekom filmu o duhovima a tišina koja njome vlada je zaglušujuća. Ipak, ono najstrašnije je – Leon. Neverovatno je kako pojava Leona deluje više zastrašujuće nego pojava nekog krvnika iz slashera, iako je u pitanju dečko koji je savršeno uredan, pedantan, kulturan i obrazovan. Tada 20-ogodišnji David Hewlett pružio je izuzetnu glumu, posebno u scenama koje uključuju mimiku lica, tikove i trans u koji upada zbog svog poremećaja. Cynthia Preston u ulozi Ursule je takođe dobra o od ostalih uloga se izdvaja poznati Terry O'Quinn u ulozi oca. Kompletna glumačka postava je odlična, uključujući tu i klince koji su glumili brata i sestru u dobi 5 i 7, pa nakon toga 11 i 13. Lutka Pin je mogla biti strašnija ali se autor odlučio da sve izgleda realnije. Iz tog razloga film mogu da gledaju i osobe koje nisu ogrezle u horor žanr. Završetak filma može za neke gledaoce biti pomalo nerazumljiv a delom je i već viđen (Psycho) ali zaokružuje priču na jedini mogući način.

Pin nije film za svakoga ali oni koji cene neizvesnost, sporu i psihološku priču, na momente veoma bizarnu, ovde mogu naći svojih 100 minuta. Oni koji očekuju klasični slasher 80-ih bolje da produže dalje, mada im lično savetujem da pogledaju Pin jer je u pitanju izuzetan film koji je nepravedno zaboravljen i zapostavljen.