HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Brett Simmons

Uloge: Devon Graye, Wes Chatham, C.J. Thomason

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1504403/

Trailer: http://youtu.be/unbK-jpk6Q0

Pogledajte još: Fields (2011)

Nedavno sam dobio poruku od cenjenog čitaoca Lazara u kojoj on predlaže nekoliko znamenitih horor filmova čiji se opisi ne nalaze na ovom blogu. Svi filmovi koje je predložio će (ponovo) biti odgledani i njihovi opisi blagovremeno postavljeni a prvi sa spiska je sasvim slučajnom metodom – Husk. Pozivam i ostale čitaoce da na gornji jasno vidljiv gumb „kontakt“ napišu svoje utiske, pohvale, predloge za opisane filmove ali i svoje kritike, što da ne.

Dakle, Husk. Husk je horor film snimljen u After Dark Films produkciji od strane režisera Bretta Simmonsa (The Monkey's Paw, Animal, koji će biti uskoro opisan). Simmons je još 2005. godine snimio istoimeni polučasovni hororčić koji sadrži gotovo sve ideje koje je u svom prvom dugometražnom filmu dodatno proširio i doradio, naravno uz pomoć većeg budžeta i kvalitetnijeg kastinga. Priča Huska 2011 prati petoro prijatelja koji putuju kroz kukuruzna polja Nebraske u potrazi za idealnim mestom za provod vikenda. Iznenada njihov automobil biva napadnut od nekih viših sila, jato vrana se samozakucava u vetrobransko staklo automobila a vozač rešava situaciju na „najlogičniji“ način: umesto da zakoči on skreće sa puta u jendek što trajno onesposobljava čvrsto poluterensko SUV vozilo. Ostavljeni na sred puta među ku'ruzima i bez prevoza naši junaci rade ono što junaci horor filmova najbolje znaju a to je da se expresnom brzinom raštrkaju na sve strane sveta.

Jedan je odmah nakon incidenta sa vranama nestao, drugi ode da ga traži po kukuruzima, treći nedugo zatim ode za njim, četvrti ču nešto tajanstveno pa ode i on u kukuruze ali u drugom pravcu dok peti ostade pored onesposobljenog automobila. Jedna od stvari koje konstantno nerviraju u ovom filmu su imbecilna ponašanja likova, toliko neprirodna da su retki trenuci kada su barem dvoje od njih pet u istom kadru (gledamo nekoliko scena „sačekaj tu, idem samo da proverim...). Gotovo uvek ima razloga zašto neko otrči na drugu stranu i napusti građevinu do koje su se jedva domogli. Na taj način nevidljiva sila i strašila uvek imaju na koga da atakuju a film dobija način pomoću čega bi se dalje odvijao. A kada se to desi, tj. kada ga srede jeziva strašila, taj neko više nije neko ko je bio do tada već beživotna i neemotivna zombirana kreatura koja i sama postaje strašilo i napada one preživele čiji je bila dojučerašnji prijatelj. Ova ideja je dobra i vizuelno efektna a najefektnija u scenama sa šivaćom mašinom.

Ono najpohvalnije u filmu je neprestana dinamika jer Husk nema praznog hoda od svog samog početka. Konstantno se nešto dešava na ekranu, nema mnogo diskusije, baljezganja i patetike a prisutni su i flešbekovi neke davne tragedije koja bi valjda trebala da opravda sadašnje ponašanje strašila. Kukuruzna polja kao i obično stvaraju jezivu atmosferu, većina specijalnih efekata je zadovoljavajuća a izgled strašila je nešto manje ubedljiv i ona nisu dovoljno vidljiva. Budući da je Husk (zvanični ili nezvanični) rimejk starog i potcenjenog horora Scarecrows upoređivanje ova dva filma je neminovno. Stari film je posedovao jezivija strašila i brutalnije scene ali ono što je najvažnije i bolji zaplet. Umesto napaljenih klinaca koji ne znaju šta će od sebe stari film je imao begunce od zakona koji su sasvim slučajno zalutali u ukletu kuću okruženu strašilima ubicama koji će ih zasluženo kazniti. Husk nema nikakvu moralnu poruku već nekoliko standardno nesimpatičnih klinaca za koje nam neće biti ni najmanje žao kada skončaju na krvavi način.

Posle drugog gledanja Huska moj utisak je gotovo istovetan kao i prvi put: film je zanatski odlično urađen, snimljen na dobroj lokaciji i dobro izrežiran. On ne poseduje originalnu priču ali ni originalnu postavku, većinom je mračan budući da se dešava tokom jedne noći ali sa druge strane gledaoca nagrađuje jezivim okruženjem i neprestanom dinamikom. Kao takav Husk je vredan gledanja za ljubitelje „kukuruznih“ horora, mada je moja preporuka da se svakako pre pogleda Scarecrows (1988).