HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Greg Mclean

Uloge: John Jarratt, Cassandra Magrath, Kestie Morassi

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0416315/

Trailer: http://youtu.be/8S13W69FQhs

Pogledajte još: High Tension (2003)

Pojavljivanje nastavka je pravo vreme za podsećanje na prvi deo filma Wolf Creek. Za one koji ne znaju – Wolf Creek je australijski horor film koji pokušava da kombinuje neočekivanu šokantnost jednog TTCM i standarde torture porn žanra. U ovome dobrim delom i uspeva a koliko je to zaista dobro zavisi samo od vašeg filmskog ukusa. Nažalost, poput većine sličnih filmova ni Wolf Creek ne uspeva da prevaziđe brojne klišeje koji dobrim delom ruiniraju kompletan ugođaj i dobrano nerviraju gledaoca. 

Recimo – sam početak filma. Troje tinejdžera, momak i dve devojke, odlaze na put u nedođiju nedođije da bi videli nekakvo svetsko čudo koje se čita „Wolf Creek krater“. Dakle, posle žurke na kojoj su se temeljno ubili od alkohola & trave tročlana ekipa seda u novokupljeni Ford Falcon star četvrt veka i upućuje se na put od cirka 600 kilometara. Kad stigoše do kratera pogledaše ga, to trajaše nekoliko minuta i bi im dosta, mogli bi nazad, mogli bi da se malo međusobno muvaju, mogli bi da prilegnu, prispavaju, mogli bi sex, koga više briga za krater ali ispreči se defekt. Defekt je što su im svi časovnici stali u istom trenutku a automobil istovremeno neće da upali. Znanje oko mehanike ravno nuli ih navede da provedu noć sami u mrklom mraku dok u okolini od nekoliko stotina kvadratnih kilometara nema nikoga. Osim Micka Taylora, nažalost. Negde u sred noći veseli australijanac dođe do naše bogobojažljive tročlane ekipe i ponudi im pomoć, otšlepa ih do svoje jazbine gde bi im popravio automobil.

Naši junaci ne imaše izbora, nakon nekoliko sati stigoše u Mickovu jazbinu, popiše piće i namah zaspaše a kad se probudiše bejehu vezani i spremni za silovanje (barem ženski deo ekipe). Od ovog trenutka (do kojeg se trebalo malo načekati) kreće ono što smo i očekivali od filma, dakle da Mick nije nikakva dobričina već kučkin sin koji godinama ordinira po okolini, otima ljude, žene mesecima siluje a muškarce možda. Naše devojke moraju da se spasu kako znaju i umeju dok momka izgleda da nema, dal' je još uvek u nesvesti il' ga je krvnik već likvidirao – ko će ga znati. Uglavnom, za razliku od dosadnjikave prve polovine filma u drugoj polovini barem vidimo neku dinamiku što je svakako dobro. Glavni adut ovog filma je sam Mick koji uspeva da dočara pomahnitalog krvoloka, silovatelja i ničim izazvanog ubice. I pored toga što autor filma pokušava da šokira gledaoca Mickovim preobražajem od umilnog i servilnog seljaka do agresivnog ubice to mu ne uspeva budući da je već od prvog Mickovog pojavljivanja savršeno jasno kuda film ide i kako će se sve završiti. Ipak, Mick jeste jedan od upečatljivijih manijaka u torture porn filmovima koje sam gledao poslednjih godina i sasvim sigurno zaslužuje kvalitetniji film od ovoga.

Zatim je tu tipični ruralni australijski ambijent koji je savršen za snimanje ovakvih filmova. Jednostavno, pustara koja se prostire hiljadama kilometara onaokolo bolje nego bilo koji predeo na svetu doprinosi da bukvalno osećamo bezizlaznost situacije u kojoj se likovi nalaze. Ovde ne pomaže ni pun rezervoar u automobilu a kamoli to da se iskradu iz zlikovčeve jazbine; prostranstvo je toliko da se nikuda ne može stići a vrelina je tu da ih dodatno dokrajči. Autor je nepotrebno otišao i korak dalje te svesno ili nesvesno odao počast starom australijskom hitu Mad Maxu. Završnica Wolf Creeka neodoljivo podseća na neke scene iz ovog starog hita ali je to malo preterano i iz nepoznatih razloga čak zalazi na teritoriju natprirodnog. Lično volim akcione scene i jurnjavu automobilima (prelepi 1971 Holden Statesman u glavnoj ulozi) ali nisam siguran koliko je ovome mesto u ovakvom filmu. Žrtve u Wolf Creku nisu dovoljno izbalansirane: dok je jedna od cura skoro neprimetna sve do trenutka dok ne završi okačena o kuku za kačenje šunki druga pokazuje potencijale da učini film mnogo zanimljivijim. Nažalost, od toga nije bilo ništa a dotična cura definitivno nije Erin iako je za trenutak izgledalo da bi to mogla postati.  

Najveći problem dolazi na kraju a to su tradicionalno nerezonski postupci likova. Kako ozbiljno shvatiti film u kojem neki zlotvor ubije/siluje/čereči prijatelje devojke koja ga ne ubija iako za to ima savršeno dobru priliku koja joj dolazi na tacni. Uz ovo u kompletu dolaze i bežanja k'o muve bez glave, pravljenje bespotrebne buke, vraćanje na mesto zločina, sumanuta vožnja vozilom samo da bi se što pre survali pored puta i čitav niz nerezonskih postupaka koji nerviraju gledaoca a od glavnog negativca stvaraju nepobedilo čudovište u ljudskom obliku.