HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Jourdan McClure

Uloge: Bill Oberst Jr., Hannah Levien, Whitney Nielsen

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1942828/

Trailer: http://youtu.be/IOZsGcEC4tQ

Pogledajte još: Point of Fear (2006)

Children of Sorrow je found footage film što će automatski odbiti deo gledalaca kojima je drmusave kamere preko glave. Za takve evo i jednog upozorenja: drmusava kamera je ovde extra turbo GTLX drmusava pa će i izdržljivije osobe povremeno dobijati morsku bolest. Za one koji se ipak dvoume u vezi gledanja filma sledi kratki osvrt. Children of Sorrow je rađen u After Dark produkciji i režiran je od strane Jourdan McClurea čiji prvenac, Rogue River, je opisan na ovim stranicama. Pa, jedno je sigurno: gospodin McClure definitivno nije mogao snimiti odvratniji film od svog prvenca tako da je napredak u njegovoj filmskoj karijeri evidentan.

I ne samo to, sa Children of Sorrow autor je pokušao da igra na nekoliko karti. Prvo, tu je famozni found footage, koji je em u modi, em ne iziskuje prevelika ulaganja a više nego pristaje priči koju film obrađuje i za koju je zamišljeno da bude (kvazi)dokumentaristička. Drugo, tu je i sama priča koja je, navodno, istinita a za razliku od većine filmova koji su bazirani na true eventsovima za Children of Sorrow mogu da poverujem da se nešto slično ili sasvim isto zaista i desilo. Očajna da sazna šta se desilo sa njenom sestrom Ellen se pridružuje kultu Simona Leacha u kojem je njena sestra boravila u poslednjem periodu svog života. Nakon pridruživanja kultu da bi „pronašla sebe“ Ellenina sestra je nestala. Ellen biva srdačno dočekana kako od „oca“ Simona tako i od ostalih članova, tzv. braće i sestara koji su prišli kultu da bi pronašli sebe i sebe u veri. Mala i izolovana zajednica funkcioniše dobro i skladno, svi bivaju uvučeni u Simonovu slatkorečivu priču o ljubavi i prihvatanju a njegova harizma i demagogija magnetski privlači nestabilne članove, nestabilne kako psihički tako i, rekao bih, zdravstveno.

Poduži uvod koji opisuje uklapanje Ellen u novu zajednicu može biti dosadnjikav budući da tu tipičnog horora nema. Meni je ipak bilo vrlo zanimljivo da posmatram kako kvazireligiozna demagogija oca Simona utiče na nejake i uzdrmane persone, kako harizmatični vođa uspeva da sasvim zagospodari i duhom i telom odraslih ljudi koji nikako ne mogu da odgonetnu da je pred njima samo jedan bolesni prevarant i ubica. Za vreme prve povine filma se akcenat priče sklanja sa Ellen, koja je samo povod da posmatramo dešavanja na izolovanom ranču negde daleko u američkoj pustinji, i ona postaje samo još jedna od sestara. Iako je delovalo da bi Ellen mogla biti razumnija i čvršća od ostalih i ona potpada pod uticaj „oca“ i gotovo ni po čemu se ne razlikuje od ostalih koji su u „normalnom životu“ uzdrmani a ovde su pronašli nešto novo i nedoživljeno što ih je konačno učinilo srećnim. Ispovesti koje dotični daju u kameru deluju prilično uverljivo a gluma je dosta ubedljiva iako za nijednog glumca nikada nisam čuo a koliko sam video većina od dotičnih nije ostvarila veliki broj uloga.

Ipak, zvezda filma je samo jedna a to je Bill Oberst Jr. u ulozi oca Simona. Iako sam ga do sada gledao nekoliko puta u raznim horor filmovima tvrdim da je tek u Children of Sorrow pronašao sebe, tačnije producenti su mu pružili priliku da odigra ulogu kakva mu leži. Njegov govor, pokreti, hladan pogled i uopšte ceo izgled i pojava doprinose utisku da zaista gledamo bolesnog propovednika i vođu sekte. Bill se potpuno posvetio ovoj ulozi pa se nije libio ni scena masturbacije koje je zabeležila kamera u njegovoj kancelariji. Kompletan film je sniman raznoraznim kamerama i kamericama što je kasnije upakovano u found footage formu. Najčešće dešavanja snima Simonova pomoćnica ali su neki kadrovi snimani i stacionarnim kamerama ili kamericom koju nosi Ellen. Iz nekog razloga Simon snima sve događaje, od početnog uređenja prostora, dolaska članova grupe, preko pojedinačnih intervjua pa do kasnijih događaja kada likvidira članove „spašavajući“ ih. Likvidacije su izuzetno brutalne i uključuju upotrebu raznoraznih oružja i priručnih alatki, recimo klanje poklopcem od konzerve. Preobražaj od ljubaznog do bolesnog „oca“ sa ubistvenim, sadističkim i seksualnim tendencijama je suviše nagao, kao da u video zapisima nedostaje nekoliko delića istih.

Children of Sorror je vrlo specifičan film koji se većini neće dopasti budući da igra na dokumentarističku kartu a zanemaruju dinamiku. Samo malobrojnoj publici će se svideti ono što gleda i to onoj publici koju zanima način rada sekti i uopšte psihologija onih koji pristanu da uđu u takvu zatvorenu grupu. Stoga budite oprezni pri pokušaju gledanja ovog filma i svakako pre toga pogledajte trailer.