HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Juno Mak

Uloge: Anthony Chan, Siu-Ho Chin, Kara Hui

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2771800/

Trailer: http://youtu.be/7LqZoI0SAb4

Pogledajte još: Blood: The Last Vampire (2009)

Rigor Mortis je film režiran od strane nepoznatog režisera kome je ovo debitantski rad ali produciran od mnogo poznatijeg Takashi Shimizua, poznatog po horor hitovima Ju-on: The Grudge, The Shock Labyrinth a jedan njegov manje cenjeni film je opisan i na ovim stranicama. Rigor Mortis je zamišljen kao posveta 30-godišnjoj honkongškoj horor komediji Mr. Vampire pa ako među vama postoji neko kome se svideo taj film Rigor Mortis mu je obavezan. Oni koji nikada nisu čuli za davni hit a kamoli ga pogledali treba da znaju da u ovom tribute filmu nema ni „k“ od komedije, već je u pitanju jedno izuzetno ozbiljno delo.

Nakon razlaza od supruge, kojoj je pripalo starateljstvo nad sinom, uspešni glumac kome očigledno u poslednje vreme ne cvetaju ruže ni na privatnom ni na poslovnom planu se seli u jeftinu i prilično oronulu zgradu sa mnoštvom stanova i zajedničkom kuhinjom. Već debelo zagazivši u depresiju glumac se isto veče veša o ventilator na plafonu. Dok u samrtnom ropcu visi o kanapu počinje da vidi nekakve duhove ali pre nego što je izdahnuo u sobu upada tajanstvena figura i preseca kanap u zadnji čas. Čovek koji je spasio posrnulog glumca je vlasnik restorana u zgradi ali ono što je mnogo važnije je to da je on penzionisani lovac na vampire. Čudnim pojedincima ni ovde nije kraj jer u zgradi živi i sveštenik koji se bavi crnom magijom. Kada bolesno zaljubljena supruga odluči da joj black magic sveštenik oživi preminulog supruga nastaje zgradna tarapana u kojoj učestvuju vampiri, duhovi i gomila paranormalnog. Još samo nedostaju reversed vampires pa da ceo katalog karakondžula bude kompletan.

To što se u filmu pojavljuju vampiri i duhovi nimalo ne znači da je film dinamičan. Rigor Mortis je od samog početka prespor film čak i za gledaoce tolerantne na spore azijske horor drame. On uspeva da izgradi zavidnu atmosferu, koja je vrlo mračna i depresivna, ali uspeva i da uguši gledaoca, barem u prvih (i najsporijih) pola sata. Problem može da predstavlja i konfuzna radnja kojoj je ponekad teško pohvatati konce jer mnogo stvari nije direktno naznačeno već ih se mora čitati između redova. Dodajete ovome paranormalno i neobjašnjivo, nešto apsurda, nekoliko stvari koje se možda nisu ni desile i dobićete konfuziju koja nimalo nije dobronamerna prema gledaocu koji nije iskusan u žanru azijskih horora. Završetak filma može biti jedan od delova koji je slabije razumljiv budući da se dobri momci bore protiv onih loših korišćenjem Pet Elemenata (Wu Xing). Vatra, voda, metal, drvo i zemlja se moraju koristiti po određenom redosledu inače nemaju efikasnost.

Poput finalne borbe, koja je vizuelno najefektniji deo filma, i ostatak izgleda iznenađujuće dobro. Sa prilično skromnim budžetom (manje od dva miliona dolara) autori su uspeli da stvore film koji svojim izgledom stoji rame uz rame sa mnogo bolje produciranijim i skupljim prekookeanskim horor filmovima. Gotovo svaka prostorija u zgradi izgleda autentično a duhovi i vampiri deluju skoro besprekorno. Vampir se pojavljuje manje i lice mu je skriveno dok je duh dve bliznakinje možda za nijansu preanimiran mada ne izgleda ništa manje uverljivo od skoro deset puta skuplje Mame. S druge strane, borbe u filmu se ne uklapaju najbolje u ono što podrazumevam pod horor dramom; gomila usporenih matrixolikih pokreta, nerealni skokovi, pokreti suprotni zakonima fizike i višeminutna tučnjava bez neke poente više pristaju nekom dečijem filmu nego ozbiljnom hororu. Konačno, film je suviše razvučen i u njemu nema dovoljno dešavanja. Ono što se vidi komotno može da stane u pola sata nekog omnibusa, kada bi se izbacile nepotrebne tuče i brojni spori delovi koji nemaju veze sa glavnom pričom.

Iako su mnogi kritičari naprosto oduševljeni Rigor Mortisom ja se ne bih svrstavao u tu grupu. Svakako da je on vredan gledanja za one koji cene azijsku horor kinematografiju ali je činjenica da ima nekoliko krupnijih mana i da su mu glavni aduti specijalni efekti. A film koji gledamo samo zbog efekata, inače bi smo ga davno ugasili, nikako ne može biti izvanredan film.