HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Mac Carter

Uloge: Jacki Weaver, Liana Liberato, Harrison Gilbertson

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2386278/

Trailer: http://youtu.be/mNsgsQX686Q

Pogledajte još: The Possession (2012)

Haunt je još jedan predstavnik sve brojnijeg žanra „koliko originalan naslov – toliko originalan i film“. Kao debitantsko ostvarenje izvesnog Mac Cartera ovaj film može da prođe ali šta to vredi kada sličnih (i barem malo kvalitetnijih) filmova sa sličnim idejama i sličnim CGI efektima ima kao blata. Naprimer, da li ste nekada gledali ghost/possession/haunting film u kojem se jedna porodica doseljava u kuću a u toj kući se pre mnogo godina desilo... Da, Haunt počinje upravo tako...

Dakle, porodica se doseljava u kuću u kojoj se desila tragedija. Zapravo, tragedija se nije desila samo u kući već je skoro kompletna porodica nastradala na najrazličitije načine na raznim mestima, pa delom i u kući. Jedina koja je preživela je majka (why?) koja je prodala kuću novoj porodici umesto da je neposredno nakon tragedije zapali. Uglavnom, porodica sa troje dece se useljava u kuću, svi su sretni & radosni osim sina koji „oseća“ da tu ima nečega, oseća da sa kućom nešto nije u redu i da tu „ima“ još nekoga. Vrlo originalno. Za svoju sobu on bira tavan koji zapravo skriva niz tajni, povezanih sa nastradalim dečakom i davnim zločinima. Kuća jeste delimično jeziva ali se autor nedovoljno fokusira na to; njegov fokus je na plakaru na tavanu, čija vrata se prečesto otvaraju kao da nešto izlazi kroz njih. Naravno, dečko to ne vidi i relativno je nesvestan šta se dešava oko njega sve do trenutka dok jedne večeri ne upozna tajanstvenu devojku nedaleko od svoje kuće. Među njima se odmah rodi nekakava čudna simpatija koja rezultuje time da mu devojka jedne noći upadne u krevet (zašto meni ni jedna naparfemisana devojka ne upadne u krevet?) i to nikome nije previše čudno.

Uglavnom, da bi se film nekako dalje odvijao devojka mu jedne večeri predloži da uključe Kutiju Za Prizivanje Duhova™. Uštekaju ti oni tu kutiju u struju, analogni potenciometri se pomeraju levo-desno, lampe svetle, kazaljke podrhtavaju k'o brzinometar kod Yuga i duhovi dođoše, šta će. Eto tarapane. Odjednom kuća postade preplavljena duhovima, neke ukućane oni napadoše dok se sa drugima sprijateljiše iz razloga koje nisam shvatio. Dečak postaje svestan njihovog prisustva ali i svestan da mu je ugrožena bezbednost, kutiju za prizivanje duhova spaljuje ali to ne rešava problem, izgleda da će isključivo sagledavanje i zaznavanje činjenica iz davnih tragedija (i ne samo njih) biti rešenje za sopstvenu bezbednost i bezbednost cele porodice. I još, koja je u svemu ovome uloga tajanstvene devojke koja mu se uvukla u krevet? Haunt je film koji briljira u svojoj neoriginalnosti, toliko dobro da ćete biti ubeđeni da ste svaki njegov minut već videli u nekom filmu. Počevši od likova, događaja, građevine, kvaliteta fotografije i specijalnih efekata – sve je deja vu, plus šokantno glupi završetak kao šlag na smandrljanu tortu.

Nakon prilično efektnog uvoda koji može da zavara gledaoca koji će očekivati mnogo originalniji ali i strašniji film Haunt do samog završetka ne uspeva da pruži gledaocu ono zbog čega se horor filmovi i gledaju. On poseduje nekoliko jump-scare scena, bezobrazno osmišljenih tako da iznenade gledaca iznenadnim zvučnim efektom a ne onim vizuelnim. Za ljude koji nikada nisu pogledali više od dva horor filma u životu Haunt će biti sinonim strave i užasa ali za iole iskusnog horor fana Haunt nema ništa da ponudi. Atmosferu kuće on ne koristi dovoljno a isto se može reći i za snežni ambijent. Iako sam fan snežnih ambijenata ovde nema nikakvog uživanja jer je akcenat na drugim stvarima. Te druge stvari nećete dovoljno dobro ni videti jer se dobar deo filma dešava u mraku, kao što i priliči modernim CGI hororima koji moraju da prikriju svoje animacije i/ili kompjuterski generisan/doteran ambijent. Likovi su klišeizirani i neprirodni, modernog izgleda, a neki drugi su skoro neprimetni i nemaju svoju funkciju (roditelji i sestre). Dečko izgleda plašljivo i povređeno a devojka čudno i neprirodno, pa skupa sa svojim modernim frizurama više pristaju teen vampirskim filmovima. Najbolju glumu pruža sasvim sporedni lik, preživela majka, ali se ona pojavljuje u samo dve-tri scene.

Haunt ne pruža skoro ništa iskusnijem gledaocu, počevši od svoje prezentacije preko kastinga, ambijenta i lokacije do sveukupne priče. Završetak je nešto originalniji i neočekivaniji ali to nikako ne znači da je vredan pažnje naprosto zato što je glup. Ko je dovoljno hrabar neka proveri, a ja vam svakako preporučujem neke druge filmove o duhovima i ukletim kućama.