HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Matt Bettinelli-Olpin, Tyler Gillett

Uloge: Allison Miller, Zach Gilford, Sam Anderson

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2752758/

Trailer: http://youtu.be/v_jtJvdzh7w

Pogledajte još: The Devil Inside (2012)

Devil's Due pokazuje kako se pravi horor film kada autor uopšte nema ideju o čemu bi snimao niti na koji način bi to sproveo u delo. Tada on uzima neku staru ali proverenu temu koja, čini mu se, uvek pali a antichrist priča je jedna od tih, još od Rosemary's Baby pa na ovamo. Za stil snimanja on bira found footage budući da je to sada u modi a (ni ovo ne treba zanemariti jer je možda preovlađujući faktor) jeftinije je i lakše za izvesti. Rezultat je Devil's Due, generički i slabi FF film koji ne donosi ništa novo ali i takav kakav je imao je potencijala za nešto više.

Gde je đavolja beba tu je i mladi bračni par a gde je found footage tu su poduži i dosadni uvodi. Tako posmatramo bračno putovanje, dal' medeni mesec il' šta li je, gde mladi & happy par putuje u Dominikansku Republiku. Kad ne znaš šta ćeš od sebe ti u vukojebinu otputuj, još jednom nam poručuju autori, iako je savršeno dobro jasno (barem u horor filmovima) da se putovanje u neku zabit ne može nikako dobro završiti. U Dominikansku Republiku bi karneval, bi džumbus, naši zaljubljeni golupčići se veseliše & provodiše al' im zafali šlag na tortu pa rešiše da posete lokalnu vračaru da im prorekne sudbinu. Da im je prorekla nešto lepo sve bi bilo u redu al' pošto im iz dlana isčita neke loše i konfuzne stvari oni pobegoše šokirani (stara vračara ne znaše da američki turisti vole da im se proreknu samo lepe stvari, bile one istina ili ne). Da bi nekako povratili dobro raspoloženje naš par sede u taksi i ode u siromašni deo grada, sumnjivi taksista im garantovaše da je tamo dobar provod, uđoše u jednu staru zgradu, pa onda u podrum a iz podruma u najbolji disko klub koji videše u svom kratkom američkom životu.

Problem je samo što bi disko klub da je normalan verovatno bio na površini Zemlje i ne bi se krio u njenim dubinama. Za ovo postoji razlog, naš par je napijen i drogiran a zatim odvučen u još dublje dubine i tu silovan (barem devojka jeste) na ritualno obeleženom mestu. Sutradan se naš par ničega ne seća, provod je prošao odlično i oni se vraćaju u SAD, u svoj dom, samo da bi uskoro devojka otkrila da trudna, ubeđena da je otac njen suprug. Tu počinje tarapana jer je ono što nosi u svom stomaku đavolskog voodoo-shit porekla. Ubrzo se ispostavlja da ono što se devojci dešava nikako nije pretporođajni sindrom jer trudnice obično ne jedu živo meso, ne love divljač i nemaju sposobnosti telekineze. Kada se ovako na papiru pročita zaplet deluje da Devil's Due ima potencijala da postane barem prosečan film ali to u praksi nije tako. Podugačak uvod (koji definitivno nije finansirala vlada Dominikanske Republike u svrhu povećanja turizma) se nekako i podrazumeva ali on nije nimalo ubedljiv. Ono što se dešava po povratku u grad je još manje, budući da bračni par svaki svoj minut snima kojekakvim kamericama (uz sumnjiva objašnjenja) ali nikada ne pregleda snimke posle incidenta da vidi šta se to zapravo dogodilo.

Posebna priča je pozadina silovanja a zatim i onoga što sledi, dakle porođaja. Zašto bi tamo neki Dominikanci silovali žene širom celog sveta a zatim ih pratili, trošili novac, rizikovali hapšenje, upadali u kuće, uzimali svoje devil's childove i (pretpostavljam) vraćali se u svoju zemlju. Sve to bi mnogo lakše uradili da plate nekoj siromašnoj devojci/ženi koja bi svojevoljno rodila njihovo dete a to je definitivno lako uraditi u nekoj ekonomski slabijoj zemlji. Uz sve to, dok se približavaju svom cilju silovatelji namernici stoje nepomično pod krošnjama drveća ili u kišnoj noći, valjda da bi plašili gledaoce, šta li. Devil's Due je pun scena koje smo bezbroj puta videli u sličnim filmovima, recimo sveštenik oseća prisustvo đavolske trudnice ali ništa ne govori ili govori u zagonetkama, ultrazvuk tokom pregleda trudnice ima smetnje, razni znakovi koje zaposednuta trudnica crta po kući (a koji podsećaju na znak igre Quake), vrata i predmeti lete po kući kad se ova iznervira i slično. Ima tu nekoliko scena koje su zanimljive i koje bi u nekom boljem filmu bile mnogo ubedljivije (scena na parkingu, scena u supermarketu i ona u šumi) ali ovde jednostavno ne funkcionišu na zadovoljavajući način jer je kompletna priča neubedljiva, likovi ne izgledaju uverljivo a gluma je na tek prelaznom nivou.

Devil's Due nije ni strašan film, specijalne efekte sadrži tek u nekoliko scena a njegov završetak je besmislen gotovo isto kao i početak. Možda bi kompletan film bio ubedljiviji kao 20-minutni segment nekog found footage omnibusa ali ovakav kakav je Devil's Due je slab čak i za tradicionalno mediokritetsku found footage ponudu.