HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Daniel Stamm

Uloge: Mark Webber, Devon Graye, Tom Bower

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2059171/

Trailer: http://youtu.be/dLaBxTeRHV4

Pogledajte još: The Game (1997)

13 Sins je američki remake tajlandskog horror comedy filma pod nazivom 13 Beloved. Budući da pomenuti istočnjački hit nisam pogledao ostaćete uskraćeni za međusobna poređenja ova dva filma ali to i nije toliko važno. Mnogo je važnije da 13 Sins predstavlja sasvim zadovoljavajući film vredan gledanja što u današnjoj (horor) produkciji skoro da predstavlja izuzetak. 13 Sins pred junaka ovog filma, ali i pred gledaoca, stavlja veoma teško i sve aktuelnije pitanje: dokle je pojedinac spreman da ide i koliko je grehova spreman da učini da bi stekao veliku sumu novca?

Isto pitanje se postavlja i pred Elliota, službenika koji dobija otkaz iako uskoro očekuje dete i mora da se brine o mentalno zaostalom bratu. Tužnu vest o otkazu nema snage da saopšti budućoj supruzi da joj ne pokvari planove o glamuroznoj svadbi iz devojačkih snova. I baš kao naručeno, već isto veče mu se otvara prilika za laku zaradu: dok se vozio automobilom pustim delom grada dobija iznenadni telefonski poziv. Nepoznati ushićeni tv-show glas mu nudi naizgled zezatorsku ponudu, da odigra igru sastavljenu od 13 zadataka, ništa teško, evo neka recimo proba da ubije muvu koja mu trenutno leti po automobilu pa će videti. Elliot ubije muvu i na bankovni račun mu se odmah slije 'iljadu dolara. Odmah po izvršenju prvog dobija sledeći zadatak koji glasi: pojesti muvu. Nakon progutane muvetine sliva se uvećana svota na račun a glas mu daje nova uputstva i zadatke. Elliot je sretan jer je ostvario brzu i laku zaradu koja će nakon izvršenog 13-tog zadatka biti višemilionska. Jedini problem je, a na njega Elliot nije računao, to što se težina zadataka progresivno povećava i što se njihovim izvršavanjem skreće sa linije poštovanja zakona, moralnih i svih drugih standarda.

Po svojoj koncepciji, dakle po tome što je glavni lik filma uvučen u nešto za šta i ne zna kako će se završiti od strane nepoznatih lica u čijim rukama je i njegov (a i ne samo njegov) život ovaj film liči na The Game sa Michael Douglasom. Razlika je što se Elliot u 13 Sins svesno upleo u mrežu zadataka iz koje nakon nekoliko izvršenih više ni ne može da se iskobelja budući da se započevši Igru može završiti samo kao „pobednik“ ili „pokojnik“. Dinamična radnja filma nas vodi kroz čitav dijapazon neizvodljivih zadataka, poput „kako mrtvaca izvesti na kavu u lokalni ugostiteljski objekat“, sa dodatkom „uz prisustvo lokalne policije“ (voleo bih da vidim da li bi našu policiju mogao „nasamariti“ na isti način). Zadaci uključuju direktno ili indirektno zlostavljanje, iskorištavanje, uništavanje imovine pa čak i ubistva. Ovde je propuštena prilika da se glavni lik više dvoumi u vezi izvršenja takvih zadataka, tačnije krivičnih dela. On se dvoumi, ali samo kod finalnih zadataka je vidljiva dilema koja se već tiče njega samog, dok se kod ranijih izvšenja skoro nimalo ne ustručava od ispunjenja. Po ovome zaista deluje da je svaki američki bibliotekar sposoban da zbog pokipelog mleka kupi oružje i počne da ubija bez nekog razloga, a ako mu se ponudi neki novac time još bolje. Uostalom, verovatno ste gledali Falling Down sa u ovom tekstu već pominjanim Michael Douglasom.

Još jedna stvar koja je mogla biti razvijenija je policijska istraga kojom rukovodi lično Ron Perlman. Iz nepoznatih razloga ovoj istrazi nije posvečeno više pažnje iako je njen rezultat funkcionalan po film pa čak i neočekivan. Ron Perlman nije dovoljno iskorišten a čak mi se čini i da mu je glas sinhronizovan. Ipak, 13 Sins nas časti sa više nego zadovoljavajućim izvedbama svih aktera na ekranu a čak ni glavni glumac nije sasvim bez harizme. Završetak filma nije sasvim jasno definisan i deluje kao da autori nisu mogli da se odluče između hepi i unhepi enda. Neka pitanja u vezi toka, smisla i pozadine cele igre ostaju otvorena i nakon njegovog završetka što je trebalo i moralo biti izbegnuto. Izuzev neubedljivog završetka film je dovoljno zanimljiv za gledanje, mestimično vrlo napet, brutal i krvav iako nije horor u bukvalnom smislu reči. Niko se neće uplašiti ili zgroziti samih ubistava već toga da ubica može postati skoro svako ukoliko mu se pruži šaka dolara. Kod izvršenja nekih zadataka film postaje vrlo mučan.

Uz još nekoliko sitnica koje upadaju u oči ali nisu bitnije za sam tok filma (zašto su svi telefoni zastareli i zašto imaju istu melodiju) ovaj film je svakako vredan gledanja ukoliko ste ljubitelj filmova poput The Box, The Game, čak i Purge ili Saw.