HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Richard Franklin

Uloge: Radha Mitchell, Dominic Purcell, Ray Barrett

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0301989/

Trailer: http://youtu.be/RlMCmhOuR94

Pogledajte još: Patrick (1978)

Visitors je australijski triler horor film režiran od strane Richarda Franklina (Psycho II, Link, Patrick) po scenariju Everett De Rochea sa kojim je sarađivao na pomenutim horor filmovima. Po sopstvenim rečima Franklin je tražio od Rochea da mu napiše scenario sličan onome iz Patricka, gde će se paranormalna priča dešavati jednom karakteru na izolovanom prostoru. Šta je tražio – to je i dobio, a gledaoci su dobili ne toliko lošu deja-vu priču sa dešavanjem na nestandardnoj lokaciji. 

U glavnoj ulozi je devojka Georgia koju igra Radha Mitchell kojoj je ovo možda bila odskočna daska za mnogo bolje produciranije i uspešnije horor/triler filmove (Silent Hill, Rogue, The Crazies, Evidence...). Georgia se bavi neobičnim i ekstremnim sportom za koji ne znam kako se zove ali je cilj sam samcijat oploviti svet u brodiću, koristeći se samo jedrima kada ima vetra. Kada vetra nema stoji se u mestu i čeka se na njega; svako paljenje motornog pogona dovodi do diskvalifikacije što je za Georgiju ravno samoubistvu. Energična, samouverena i tvrdoglava devojka je spremna mesece provesti sama na pučini indijskog okeana, rizikujući i sopstveni život samo da bi ispunila svoj cilj. Ispunjavanje cilja se nikako nije nametnulo samo po sebi jer se njen otac takođe bavio istim ili sličnim sportom sve do nesreće kada je izgubio nogu i ostao prikovan za invalidska kolica. Georgija je sa svojim momkom već jednom pokušala da oplovi svet ali se pokušaj završio neuspehom zbog njegovih grešaka i nepažnje. Iz tog razloga je ovog puta rešila da plovi sama, sve treba da traje nekoliko meseci a jedina veza sa kopnom joj je radio veza.

Prosto je neverovatno kako je autor ovog filma uspeo da stvori napetu i jezivu atmosferu na brodiću iako se daleko okolo ne nalazi ništa osim vodurine. Dok se ljulja na vodi očekujući vetar koji već četiri dana nikako da se pojavi Georgija noću čuje korake po palubi, nalazi tragove poseta, čuje zvukove, razgovore a kasnije i vidi prikaze, sve pažljivo dozirano i postepeno servirano gledaocu. Veoma dugo ostaje nejasno da li se na brodiću zaista nalazi neko a kako vreme prolazi postaje definitivno jasno da se ceo haos nalazi samo u Georgijinoj glavi. Pritisnuta davnom očevom tragedijom, sukobom sa depresivnom majkom, manjkom podrške od svog momka koji je nedovoljno bodri sa kopna ali i pod uticajem nepredviđenih dešavanja na kopnu kao i ogromnog vodenog okruženja – Georgija počinje polako da puca po šavovima što preti ne samo da upropasti njen sportski cilj već i da se fatalno završi po nju samu. Borba sa uspomenama, traumama, problemima, tragedijama, okruženjem i neshvatanjem okoline jeste tema ovog filma a u dobrom delu pomenutih problema se gotovo svako može prepoznati.

Radha Mitchell u ulozi Georgije je korektna, dovoljno verodostojno izgleda i dobro prikazuje promene raspoloženja i psihičkog stanja. Njena atraktivnost je samo dodatni plus. Ne kažem da je njen izbor za glavnu ulogu idealan ali se njoj nikakva zamerka ne može dati. Njenog momka igra Dominic Purcell, čovek koga nisam navikao da gledam u dobrim filmovima. Definitivno da mu je karijera posle godinu-dve strmoglavo krenula naniže ali to je samo njegov problem. U ovom filmu je svoju ulogu dovoljno odigrao i ništa više od toga. Kompletna glumačka postava je na skoro istom nivou, niko ne razočarava i ne oduševljava, što je možda i dobro, barem nema drugorazrednih glumatanja. Najefektniji lik u filmu je žuta cica maca koju je Georgija povela na brodić da joj pravi društvo i sa kojom povremeno razgovara. To ne bi bio preveliki problem da i maca ne razgovara sa njom što je samo pokazatelj u kakvom je stanju Georgijina psiha. Ipak, završetak filma mi se svidelo a očekivao sam neki sasvim drugačiji rasplet.

Visitors pruža gledaocu korektnu psihološku priču, klaustrofobični izolovani ambijent, tek zadovoljavajuće efekte (vidljivo je da je čamac u studiju) i širok dijapazon ludosti glavnog lika. Meni se film svideo i prosto je fascinirajuće koliko može biti jeziv ambijent iako znate da oko vas kilometrima daleko nama nikoga, sve deluje mnogo strašnije čak i od šume po kojoj jurca pomahnitali krvolok željan masakriranja priglupih tinejdžera.