HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Brad Anderson

Uloge: David Caruso, Stephen Gevedon, Paul Guilfoyle

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0261983/

Trailer: http://youtu.be/LsxkRNvEbhM

Pogledajte još: The Changeling (1980)

Session 9 je američki psihološki horor film a ja bih ga pre definisao kao horor dramu. Režiran od strane čoveka odgovornog za glupost koja se odaziva na Vanishing on 7th Street ovaj film se pre svega trudi da prikaže odnose među likovima, njihovu bolesnu psihu, da da raznorazne poruke i pruži neočekivani obrt dok plašenje gledalaca na klasičan način gotovo potpuno zanemaruje. Nesumnjivo je da su uzori autoru za ovaj film poslužili više The Shining ili Don't Look Now nego filmovi američke horor produkcije s početka ovoga veka, na koje možemo očekivati da Session 9 liči. 

Gotovo kompletna radnja filma, izuzimajući neke flashbackove i međuscene, se odvija u napuštenoj mentalnoj ustanovi koju malobrojna ekipa treba da pripremi za renoviranje. Vođa radova je Phil koji sa Gordonom unajmljuje još nekoliko mlađih ljudi a imaju ukupno dve nedelje da zgradu oslobode od azbestnih ploča i drugih štetnih materijala. Kako budu tekli radovi tako će ekipa pronalaziti raznorazne predmete po napuštenim i ruiniranim prostorijama koje su nekada bile poprište „lečenja“ i obitavanja teških mentalnih bolesnika. Ključni trenutak filma je pronalazak traka na kojima je zabeležena terapija lečenja bolesnice koja „poseduje“ nekoliko osoba u sebi, različitog pola i starosti. Kako jedan od radnika bude preslušavao trake i upoznavao se davnim tragičnim događajima tako će se i radnici menjati kao da na njih deluje neka tajanstvena sila, neko zlo zatočeno u napuštenoj zgradi, u njenim zidovima i jezivim katakombama i hodnicima. Promena će biti najizraženija na Gordonu a gledalac će biti uvučen u psihološku priču za koju nikada nije siguran kojim tokom se odmotava i kako će se zapravo završiti.

Režiser se trudi da gledaoca navede na nekoliko različitih pozadina dešavanja. Do samog finala nije evidentno da li se poludelo od sopstvene ludosti, od porodične tragedije, od duhova koji se povremenu čuju po ruiniranom zdanju koje ekipa ruši ili od nečeg natprirodnog što živi u jezivom spratu gde su nekada bili najteži bolesnici. Uvođenje u priču je sporo pa za one sa slabim strpljenjem stoji napomena da se prve koliko-toliko horor stvari počinju dešavati skoro na isteku prvog sata filma. Do tada gledalac posmatra odnose među likovima i njihove postepene promene a biva nagrađen scenama jezivog lokaliteta. Pored od mnogih hvaljene priče po meni je najveći adut filma upravo lokalitet. Ova zgrada zaista postoji (ili je postojala u trenutku snimanja filma) a zove se Danvers State Hospital. To je zaista mentalna ustanova stara više od veka koja je poslužila kao uzor kako mnogim horor filmovima tako i horor video igrama. Njen izgled je toliko autentičan da se nikakvom šminkom i scenografijom ne bi mogao veštački napraviti. Jezivi hodnici, polumračne ruinirane prostorije pune starih fotografija i tragova davnih posetilaca te mračni podzemni hodnici – nije potrebno ni da čujete užasne zvukove da bi ste se na ovakvom mestu osećali nelagodno i uplašeno.

Šteta je što se na ovome i stalo, kada pogledate omot i vidite stolicu na sred mračnog hodnika znajte da je to slika koju ćete videti nekoliko puta u filmu i da je to najjezivija scena koju ćete videti. Preporučujem da izgooglate fotografije ovog zdanja na internetu i da se uverite kako je postojalo kudikamo više materijala (čitaj: ambijenta i scenografije) da se snimi strašniji i punokrvniji horor film. Očigledno da to autoru nije bio cilj, on je snimio ono što je i želeo – psihološki horor triler sa dosta dramskih elemenata gde je ambijent potpuno u drugom planu i služi samo kao okidač da bi likovi ispoljili svoju pravu prirodu. Fotografija je kvalitetna a dominantni su sivi, braon i pastelni tonovi kao kontrast onim tonovima koji se pojavljuju kada se radnja ne dešava u zgradi. Gluma je vrlo dobra, za klasu kvalitetnija nego u tipičnom američkom horor filmu. Prepoznaćete neke face koje se često pojavljuju u raznoraznim TV serijama na kablovskim kanalima a u epizodnoj ulozi se pojavljuje i Larry Fessenden.

Da li će vam se Session 9 svideti zavisi od vašeg ukusa. On sadrži veoma malo dinamike a nudi višeslojnu, komplikovanu i pažljivo osmišljenu priču koja površnom gledaocu može delovati konfuzno, posebno u svojoj završnici. Session 9 nije jeftina zabava već ozbiljna priča pa mu s tom mišlju i treba pristupiti.