HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Jeremy Lovering

Uloge: Iain De Caestecker, Alice Englert, Allen Leech

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2165859/

Trailer: http://youtu.be/NwUjmeiRg58

Pogledajte još: Penny Dreadful (2006)

In Fear je mnogo hvaljeni irski indie horor psihološki film koji je, paradoksalno, bolji nego što sam očekivao ali mi se nije dovoljno svideo.  Jeremy Lovering, režiser i scenarista ovog filma, je mnogo hteo i mnogo započeo; trudio se da njegov film bude vrlo „pametan“, originalan, da bude misteriozan, napet i strašan, da poseduje mnogo preokreta i likove nad kojima bi smo brinuli. Neke od ovih stvari su savršeno uspele ali šta vredi kada one druge nisu. Računica je savršeno jasna: ukusno jelo će biti uništeno bljutavim prelivom; pokušao sam da zanemarim nešto tog preliva ali sam dobar deo, posebno u završnici filma, morao i da progutam. Smućkaj, progutaj, prospi – tek za prosečnu ocenu. Zaista šteta.

In Fear počinje upravo kao i većina indie (i ne samo indie) ostvarenja: par (Tom i Lucy) automobilom putuje kroz nedođiju a cilj im je da stignu na nekakav muzički festival. Nakon posete lokalnoj kafani, gde Lucy tajanstveni voajer špijunira dok obavlja nuždu, moraju u žurbi da napuste lokal iz nepoznatih razloga. Na Lucyno pitanje Tom neubedljivo odgovara i tako ostaje do daljnjega; pošto su u vezi tek nekoliko nedelja Lucy ne može da proceni da li Tom laže ili je naprosto tako neubedljiv i inače. No, to što su u kratkoj vezi ne znači da se ne mogu uputiti na daleki put i da Lucy neće pristati na nenajavljeno stajanje: Tom je obaveštava da je rezervisao sobu u hotelu, tu će odmoriti (i još štošta što ima veze sa kondomima a sve u cilju bližeg & dubljeg upoznavanja) pa onda nastavljaju dalje. Do hotela će ih sprovesti jedan Land Rover kao predvodnica, on to i čini do određene tačke a zatim skreće pa naš par mora da prevali deo puta kroz šumu a znakovi im pokazuju u kom smeru je hotel. Kako su prošli kapiju okruga tako su ušli u Zonu Sumraka – asfalta više nema, svi šumski puteljci su isti, znakovi su zbunjujući, od hotela nema ni traga ni glasa a kuda god da krenu dolaze do početne pozicije. Nažalost, film nema ničeg paranormalnog u sebi već je u pitanju neka vrsta home invasion filma, u ovom slučaju car invasion.

Dok pokušavaju da pronađu misteriozni hotel neko počinje da ih napada na sve načine. Da li je to vozač Land Rovera samo je jedna od mogućnosti koja figurira u početku filma dok se autor trudi da gledaoca navede na nekoliko tragova (dečak koji „skreće“ automobile, ekipa iz kafane, nepoznati krvolok...) Uglavnom, gde god se denu svojom Vauxhall Omegom nepoznati napadač je za njima. Kako mu to polazi za rukom veoma je zanimljivo dok je repertoar njegovih napada manje interesantan i već viđen. Kako se noć spušta, kako šuma postaje sve jezivija a rezervoar automobila sve prazniji tako „neko“ postaje sve maštovitiji i agresivniji. Da li bežati ili se boriti, da li se opiti ili uzeti stvar u svoje ruke, dilema je filma ali i razdor među našim nedavno smuvanim golupčićima. Već od prvog momenta filma evidentna je odlična kamera, kvalitetna fotografija i režija. Bukvalno svaki kadar je isplaniran i osmišljen, bilo da se radnja dešava u automobili, šumi ili na nekom trećem mestu, što je najređi slučaj. Film je zbilja zadovoljstvo gledati, prvenstveno zbog režije i kadriranja a onda i zbog ambijenta jer šuma izgleda vrlo sumorno i jezivo, dakle za ovakav film odlično. Iako se In Fear dešava na relativno izolovanom prostoru i na samo dve lokacije (šuma i automobil) on nikada ne deluje monotono, što se ne bi moglo reći za dosta sličnih filmova.

In Fear je vrlo često napet, klaustrofobičan, jeziv film koji ima vrlo dobru atmosferu. Nažalost, tu se spisak dobrih stvari završava. Priča je najviše podložna kritici i to najmanje zbog svoje neoriginalnosti. Problem je u mnogo otvorenih pitanja i neobjašnjivih događaja. Ništa nije jasnije ni nakon završetka filma koji je posebna priča i teško da će neko ostati nerazočaran nakon što vidi odjavnu špicu. Deluje da autor nije mogao da završi film kako je hteo ili je jednostavno hteo da stvori „pametan“ završetak koji ništa ne govori, što je virus koji se širi današnjim indie hororima. Umesto da saznamo šta smo gledali proteklih sat ipo, da vidimo ko je živ a ko mrtav, da spoznamo ubicu i njegov cilj autor nas tera da iz smućkane kante nabacanih informacija i insinuacija izaberemo šta nam se dopada i imajući to u vidu ocenimo film. I pored jezive atmosfere film nema strašnih scena a neke su sramotno loše i ne funkcionišu na najbolji način (scena sa razbacanom odećom, gde se Lucy šokirala više nego kod nekih strašnijih stvari). Zanimljivo je kako par ni na trenutak ne odustaje od svoje namere da pronađe hotel; čak i posle napada nepoznatog oni nikada ne traže izlaz iz okruga već samo hotel i hotel (želja za seksom, šta li).

Neki od preokreta u filmu su suviše predvidljivi a hemije među glavnim akterima skoro da i nema. Devojka koja igra Lucy je nešto ubedljivija i simpatičnije od momka koji igra Toma, koji je mlakonja i užasno antipatičan. In Fear je počeo odlično ali se završio katastrofalno; negde od polovine on se bespovratno urušava, čak povremeno i iritira gledaoca svojom neubedljivošću. Zaključak je vrlo jasan: Jeremy Lovering bolje da se drži isključivo kamere a da pisanje scenarija ostavi talentovanijim ljudima. Zaista je šteta da ovako kvalitetna tehnička strana filma bude upropaštena njegovom radnjom.