HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Tibor Takács

Uloge: Jenny Wright, Clayton Rohner, Randall William Cook

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0097557/

Trailer: http://youtu.be/Jr-BpaRTq8s

Pogledajte još: In the Mouth of Madness (1994)

Nakon odličnog The Gate Tibor Takács je režirao I, Madman, mali simpatični filmić o lepoj bibliotekarki koja biva toliko opsednuta jednom horor knjigom koju trenutno čita da postaje nepoznato šta je fikcija a šta realnost. Budući da je scenarista ovog filma napisao i A Nightmare on Elm Street 2: Freddy's Revenge ne čudi što je I, Madman mešavina ovog filma i The Gate, a vidi se i očigledni uticaj Phantom of the Opera. Za fanove horora 80-ih više od ovoga i ne treba – film se sam nameće za gledanje. 

Prelepa Virginia je radnica biblioteke/prodavnice second-hand knjiga. Slobodno vreme provodi sa novim dečkom ali pre svega čitajući i upijajući horor knjige. Njena najnovija opsesija je pisac Malcolm Brand. Nakon što je pročitala njegove dve knjige dala se u potragu za trećom i finalnom knjigom njegovog kratkog opusa, knjigom koja se zove I, Madman. Neuspešna potraga se završila iznenađenjem: jedne večeri po povratku sa posla ispred stana ju je čekao paket poslat sa nepoznate adrese a u paketu je bila lično & personalno upravo ta knjiga. Virginia se odmah bacila na čitanje i upijanje dogodovština nesrećnog dr. Kesslera koji je bio toliko opsednut lepom glumicom Annom Templar da je odsekao delove svoga lica a zatim ubijao žrtve iz njenog okruženja odsecajući svakoj deo lica i lepeći na svoje. Koliko god bila šokirana dešavanjima u knjizi Virgina ne uspeva da batali čitanje a dodatni šok sledi kada počne da je progoni neko ko liči upravo na dr. Kesslera, lika iz knjige. Ubrzo se dešavaju i ubistva koja kao da se preslikana iz knjige a prelepa Virginia kao da se našla u ulozi prelepe Anne: dok joj se unakaženi ubica sve više približava policija joj ne veruje a na svako pominjanje knjige policijski službenici (i njen dečko je policajac koji učestvuje u istrazi) se samo zgledaju i pomišljaju na psihijatriju.

Najupečatljiviji deo ovog filma je dvostruka radnja koja se naimenično prepliće prikazujući dešavanja oko Virginije i dešavanja oko Anne, u 50-im godinama prošlog veka. Vrlo često postaje nejasno šta se u kom vremenu desilo budući da se neke stvari dešavaju paralelno bez nekog objašnjenja. Tako vidimo Virginiju da sa peći skida ključalu vodu za čaj iako je ona nikada nije pristavila već je to uradila Anna u knjizi, ruža iz fiktivnog sveta se vidi i u stvarnom svetu i slično. Ovi detalji su zaista fascinantni i ne mogu zbuniti gledaoca ma kako konfuzno na papiru oni delovali. Više konfuzije može stvoriti završetak filma jer ostaje nejasno šta se zaista zbilo i kako je dr. Kassler dospeo u stvarni svet. Da li je u pitanju nešto paranormalno, da li je Malcolm Brand zapravo živ ili je sve rezultat pomahnitalog fana koji se poistovetio sa piscem i likovima njegove knjige ostaje pomalo pod velom tajne.

Još jedna sitnica koja krasi film je stop motion animacija na početku i kraju filma i borba kreature koja podseća na onu iz filma The Gate. Ako sam do sada više voleo ovakvu tehnologiju a prezirao moderan CGI sada ga prezirem još više. A onda još jedna sitnica koja i ne mora da znači ništa potencijalnim gledaocima: Jenny Wright u ulozi prelepe Virginije i Anne. Zaista je zadovoljsto gledati prelepu, simpatičnu, neshvaćenu, plavu devojku dok pasionirano čita knjigu u mračnom stanu pored otvorenog prozora dok sa susedne strane ulice dopire klavirska muziku. A onda nakon filma razočarenje. Nakon dve glavne uloge i nekoliko sporednih Jenny Wright je sasvim batalila glumu, ili je gluma batalila nju, umesto da postane zvezda otisnula se u svet droge i postala ruina onoga što je nekada bila. Danas izgleda zastrašujuće, nekoliko decenija starije nego što zaista jeste a postoje i informacije da je beskućnik. Zaista za nepoverovati u šta se pretvorila simpatična devojka iz filma a njena pojavljivanja u medijima poslednjih godina jasno stavljaju do znanja da je i dalje na teškim narkoticima.

Jenny se nakon ovog filma sunovratila, podcenjeni Tibor je počeo da snima akcione filmove da bi kasnije prešao na TV (njegov poslednji film Spiders nije toliko loš kako mnogi govore) a nama je ostao I, Madman kao posveta ljubavi, ljubavi prema knjigama i prema jednom periodu kada su horor filmovi bili mnogo kvalitetniji, originalniji i voljeniji nego danas.