HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Patrick Hasson, Juan Carlos Saizarbitoria

Uloge: Gabriel De Santi, Bree Essrig, Cherie Daly

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2486278/

Trailer: http://youtu.be/Vs-S3IkYeq8

Pogledajte još: Storage 24 (2012)

Većina gledalaca ovog filma biće privučena efektnim posterom misleći da je u pitanju dinamični horor film koji se dešava u krvavoj šupi okruženoj hordama krvoločnih zombija. Ništa od toga. Blood Shed je poluamaterski film, filmski poluproizvod koji osim nekoliko početnih ideja nema da ponudi ništa drugo. Njegovi autori nisu imali bilo kakvu ideju kuda da povedu svoj film pa se sve završilo na naivnim pokušajima da se gledalac „zgrozi“ i „zaplaši“. Istina, poneko će zaista biti zgrožen glupošću filma, lošom glumom i sveopštim amaterizmom koji iz filma povremeno izbija. 

Gabriel Haines je glavni lik filma ali je njegovo ime potpuno nebitno, kao i čitav film, uostalom. Gabriel je praktično beskućnik, on živi u svom automobilu (čak i beskućnici u toj Ameriki imaju džipove) i živi od sakupljanja nekakvih „sekundarnih sirovina“. Jednog dana u svom poštanskom pretincu (jer u toj Ameriki sakupljači otpada imaju svoj PP, sajt, facebook stranicu a možda i fan-club) on pronalazi pismo od svog brata s kojim nije u kontaktu a u pismu ga čeka jedan ključ. Ključ je od šupe, tačnije skladišta koje je pripadalo njegovim roditeljima. Gabriel odlazi u skladište da pokupi roditeljske stvari ali... Ali, u tom skladištu, tačnije u njegovim dubinama živi tajanstvena kreatura pod imenom Jezebel Zavala. Jezebel ubija ljude po skladištu, mahom beskućnike koju tu i pored zabrane provode noći a ubija i one koji tu slučajno naiđu. Poseban fetiš su joj trudnice pa izgleda da veliki stomak ima nekakve veze sa njom a ona sama možda i sa samim Gabrielom. U normalnim uslovima preporučio bih vam da sami otkrijete kakva je korelacija ovih i drugih likova ali u sličaju Blood Shed savetujem da gledanju nipošto ne pristupate.

Veoma je teško nabrojiti šta u ovom filmu ne štima jer iskreno rečeno vrlo malo stvari u filmu funkcioniše na ispravan i podrazumevani način. Priča u filmu postoji samo u naznakama, ima nekakvog naivnog zapleta koji nikoga neće zainteresovati niti zalepiti za ekrane, ništa nije dobro uklopljeno, relacije među likovima nisu ni za trenutak ubedljive a samo postojanje nekakve voodoo shit kreature koja se krije u dubinama hangara je izuzetno glupo. Gabriel naravno ne pokupi stvari i ode kuda je krenuo već ga se ni puškom ne može isterati iz skladišta, naravno samo da bi se film mogao dalje odvijati. Čim ga ugleda lepuškasta goth cura koja radi na recepciji hangara se napali a možda i zaljubi u njega (take su vam goth cure u toj Ameriki, vole beskućnike pa to ti je), no ovaj odbija bilo kakvu nežnost & komunikaciju sa njom. Ovo, kao i napadi nepoznate bolesti nisu detaljnije objašnjeni pa se sve završilo na mojoj konstataciji da je Gabriel naprosto gej. Skladište sadrži bezbroj odeljaka ali su samo nekoliko njih nastanjeni jer su za toliko naturščika autori imali love. Bolje da nisu ni njih unajmili jer je gluma u filmu često ispod svih kriterijuma. Ovo se posebno odnosi na dve devojke/muškarca/transvestita/šta-li, za koje se ne zna da li ih je napornije slušati ili gledati.

Scenario u filmu je vrlo slab a neki od dijaloga su izuzetno neubedljivi pa čak i katastrofalno amaterski napisani. Amaterska je i radnja budući da vrlo često scene nemaju veze jedna sa drugom i deluje da se nalaze u filmu samo da bi se radnja nekako rastegnula do podrazumevanih sat ipo. Čitava ujdurma sa nemim čičom koji se sporazumeva isključivo kucanjem reči na pisaćoj mašini nema nekog smisla a pretpostavljam da bi neko ko godinama samo kuca na mašini uspeo da nešto iskuca i bez štamparskih grešaka. Ono što je mene najviše zanimalo je odakle beskućniko toliko A4 papira da kuca po nekoliko reči na list a zatim ga baci. Karakondžula u ženskom obliku koja se odaziva na ime Jezebel je posebna priča, autori su se potrudili da je natrackaju prerađenim uljem, kečapom i koječime ali ona opet ne deluje ubedljivo. Ima neprirodno duge nokte koje bi u stvarnosti polomila u roku od nekoliko minuta, kreće se neprirodno tiho i brzo, pojavljuje se uvek za leđima žrtve, probija ga rukom (ne lomeći pomenute dugačke nokte) i vadi organe a mi ništa od toga ne vidimo. Sve što vidimo je statična slika dok se sa strane nešto dešava jer za više vizuelnog nije bilo novaca.

Nije da nešto prigovaram zbog budžeta, nagledao sam se niskobudžetnih ostvarenja koja su manjak specijalnih efekata nadomestili dobrim dijalozima, dinamikom, originalnošću ili zanimljivošću radnje. Ništa od ovoga Blood Shed nema a posebno su nedopustivi padovi u dinamici filma, kada u njegovoj središnjici Jezebel u nedogled miluje stomak trudnice umesto da na zadovoljstvo gledalaca pobije te odvratne likove što su naselili skladište, plus njegovog upravnika.