HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Michael Oblowitz

Uloge: Dianna Camacho, Taylor Cole, Ryan Donowho

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1956655/

Trailer: http://youtu.be/yvPCYpviVbY

Pogledajte još: bilo koji drugi

Posetioci i čitatelji ovog sajta znaju da sam opisao mnoge slabe i loše filmove i da je među njima teško izabrati najlošiji. Dilemi je kraj: The Ganzfeld Haunting je ubedljivo najlošiji film koji se pojavio na ovim stranicama, jedan od najslabijih filmova koje sam uopšte pogledao i kojih mogu da se setim a ubedljivo najslabiji ovogodišnji horor film. Priznaćete, ovako nešto nije lako postići pa bi autora ovog filma (Michael Oblowitz, čiji sam film The Traveler opisao) zaista trebalo nagraditi. Verujem da bi mnogi početnici osmislili i snimili mnogo bolji i kvalitetniji film što ovom „iskusnom“ filmskom zločincu nije uspelo. 

Četvoro studenata psihologije odlazi u nenastanjenu kuću da bi izvršili ganzfeld eksperiment, što uključuje testiranje ESP i telepatije. Tako barem piše na iMDB stranici filma, inače ništa ne bih shvatio osim da film testira živce gledaoca koji je tokom gledanja ovog filma na ozbiljnim mukama. Na stranici filma još piše da eksperimentu prisustvuje 5 studenata iako ih je zapravo samo 4. Izgleda da ni oni koji pišu sinopsise za eminentni filmski sajt nisu (detaljno) pogledali ovaj film a pitanje je da li su ga pogledali i sami autori. Da sam kojim slučajem ja snimio nešto ovako užasno ritualno bih spalio bih materijal a zatim se u agoniji saprao svim raspoloživim sredstvima, poput Ace Venture kada je shvatio da ga zapravo nije žuljao pištolj policajke. Dakle, ekipa studenata dolazi u kuću koja izgleda „jezivo“. Sobe su prazne, čuju se zvukovi, „nešto se oseća u vazduhu“ a najjezivije što su scenografi uspeli da smisle su iscepane tapete na zidovima. Ekipa se smešta u jednoj prostoriji sa svojom opremom a u drugoj se testiraju pacijenti, tj. oni sami. Oprema koja se koristi je namerno zastarela jer se zapravo ponavlja stari eksperiment. Slušalice, kamere, bele naočare za varenje,CRT monitori i stari laptop, sve bi to bilo dobro samo me jedno pitanje zanima: kako je ekipa uz pomoć prastarog laptopa NEC Multispeed HD, koji se pojavio 1987. godine, uspela da išta snimi, premota, pusti itd? Izgleda da je to bila „vrlo moćna“ mašina sa 640kb memorije, pet instaliranih programa i ekranom bez osvetljenja, daleko ispred svog vremena.

Ovo naravno neće previše smetati jer eksperiment zapravo ovde nije ni bitan. Eksperiment naravno uspeva, ekipa uspostavlja kontakt sa nastradalima u davnoj tragediji koja se dogodila u ovoj kući, mrtva devojčica se vrzma po prostorijama „plašeći“ gledaoce i „studente“ a „preokret“ na kraju filma biće „šokantan“. Srećom, završetak filma neće biti dočekan od velike većine gledalaca koji započnu gledanje a moram priznati da je ovo jedan od retkih fimova gde sam bio u iskušenju da stisnem taster za premotavanje. Stoički sam izdržao, ne mareći za sopstvene psihosomatske posledice izazvane ovim horor nedelom. U The Ganzfeld Haunting zaista ništa ne štima. Priče ima za otprilike 20-tak minuta a ostalo je bezobrazno popunjavanje vremena. Ekipa je da bi prekratila vreme u kući ponela kilo ipo droge i svakih nekoliko minuta koristi priliku da ušmrče po crtu. Kako vreme prolazi nozdrve im počeše biti k'o kod konja, devojci posle pedesetog šmrkanja poče da krvari nos ali ona ne prestade sa ovom studenstskom zanimacijom u cilju boljeg savladavanja ganzfeld gradiva. Kada više nisu znali šta da rade od sebe dve cure se skinuše i povataše u jednoj izuzetno usiljenoj i veštačkoj lezbo sceni. Nije da ne volim dve devojke u akciji, čak štaviše, ali ne volim da vidim radnju na silu i bezobrazno privlačenje klinaca filmu dok se suštinska radnja zbog koje se i prišlo gledanju kurvanjski zapostavlja.

O kastingu bih imao da kažem koju. Momci više izgledaju kao dileri iz sumnjivog dela grada nego kao studenti a devojke više kao prostitutke nego kao uzorne studentkinje koje slobodno vanškolsko vreme koriste za izvođenje tamo nekog eksperimenta. Osim što se besomučno (oralno) seksaju i drogiraju ovi „uzorni“ studenti ne mogu da sastave pola rečenice a da ne upotrebe reči fuck i shit a u (drogiranim) očima im se vidi da ih nikakvi ganzfeldi ni ostali eksperimenti (koji ne uključuju drogu) ne interesuju. Posebno žalosno je pojavljivanje Dominica Purcella u ulozi policajca koji je (surprise!) narkoman i koji pošmrče svu preostalu drogu od klinaca, da se ne baci. Nisam siguran koliko je mogao da zaradi pojavljivanjem u ovakvom filmu, možda je dobio samo tih nekoliko „crta“ gratis, ali se njegovo tezgarenje u užasnim horor ostvarenjima definitivno nastavlja. Režija The Ganzfeld Hauntinga je užasno konfuzna, nedorečena i agresivna po sva čula gledalaca. Umesto da gledaoca zainteresuje i izgradi neku atmosferu Oblowitz ga bombarduje brzim kadrovima bez ikakvog reda i smisla, vidljivo neautentičnim, koji nemaju potporu ni u vremenu ni u tehnologiji (kristalno jasna slika na laptopu starom skoro tri decenije). Nekakav glas iz podsvesti aktera non-stop sugeriše nekakve stvari i pokušava da ih „plaši“ što dovodi do još većeg haosa na ekranu.

The Ganzfeld Haunting je film koji zapravo i nije film jer radnja i ne postoji a to nešto što se dešava oko eksperimenta nikoga neće zanimati niti će ko shvatiti šta se dešava. Autor je pokušao da gledaoce zadovolji ničim izazvanim scenama lezbo i oralnog seksa ali je jedino uspeo da iznervira i ono malo gledalaca koji su skupili živaca da odgledaju film do kraja. Sasvim zasluženo The Ganzfeld Haunting zaslužuje najmanju moguću ocenu, čisto da Skinned Deep ne bude usamljen.