HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Mary Lambert

Uloge: Elisabeth Moss, Catherine Mary Stewart, John Savage

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0485857/

Trailer: http://youtu.be/Zfrcejyt1P4

Pogledajte još: The Eye (2008)

Ime Mary Lambert možda većini neće delovati poznato ali Pet Sematary definitivno hoće. Jedna od najpoznatijih i najboljih ekranizacija Kingovih dela nije pomogla gospođi Lambert u (horor) karijeri. Posle ovog hita s kraja 80-ih snimila je njegov slabiji nastavak, direct-to-DVD film Urban Legends: Bloody Mary, Asylumov „hit“ Mega Python vs. Gatoroid i još mnogo drama, mjuzikala i muzičkih spotova. The Attic je njen direct-to-DVD horor triler film iz 2007. godine (ili 2008. jer se podaci razlikuju), niskobudžetni psihološki film, ne previše originalan ali dovoljno zanimljiv gledaocima koji vole takvu temu.

Prethodni događaji nisu prikazani i gledaoci ne znaju zašto se porodica doselila na novu i udaljeniju lokaciju. Neki delići prologa se doznaju kroz međusobne dijaloge pa deluje da su finansije i stanje ćerke bili odlučujući da otac prelomi i preseli svoju porodicu u čudnovato jeftinu kuću dosta udaljenu od najbližeg mesta. Kao i obično, kuća je bila izuzeno povoljna iz nekih tragičnih razloga ali to nove stanare nikada ne zanima; pare su pare, a šta se to dogodilo u kući prethodnih godina, koliko je mrtvih tela iznešeno iz nje, da li ima duhova u podrumu i ko živi na tavanu je sasvim nevažno. Majka koja se povlači pred bilo kojim porodičnim izazovom i problemom, strogi otac, brat sa smetnjama u razvoju i sestra Emma čine porodicu koja se useljava u kuću i svi skupa planiraju da započnu normalan život. Prvo upoznavanje sa Emmom otkriva gledaocima da je u pitanju lepa i povučena devojka, stidljiva i sa blagim psihičkim barijerama. Emma se iz nekih razloga plaši spoljašnjeg sveta a njena agorafobija će se povećavati iz časa u čas. Roditelji pokušavaju da angažovanjem psihijatra ublaže njene probleme ali se stvari ipak dramatično pogoršavaju.

Emma takođe konstantno oseća da sa kućom nešto nije u redu i oseća nečije prisustvo na tavanu. Veoma brzo počinje da vidi prikazu koja izgleda poput nje same i koja je jako plaši. Prikaza se najčešće vidi na tavanu, gde ostavlja čudnovate poruke koje Emma pasionirano dešifruje, po uzanim i mračnim hodnicima kuće ili u obližnjoj šumi, na proplanku i na ljuljašci. Dešifrovanje poruka, kao i neki pronađeni dokumenti, dovode do Emminog saznanja da je misteriozna i agresivna devojka zapravo njena sestra bliznakinja koja je navodno umrla odmah po rođenju, ili njen duh. Emma počinje da izbegava svoju porodicu, plašeći se sudbine koja je zadesila njenu sestru a jedina podrška joj je mladi policajac koji izgleda jedini razume njeno stanje. Emmino stanje se pogoršava iz dana u dan, toliko da i psihijatar diže ruke od nje a Emma je primorana da digne ruke na druge. Završetak filma biva jedini mogući i daje realnu crtu svim paranormalnim događajima koje posmatramo pre toga.

Elisabeth Moss u ulozi Emme je odlična, u početku lepa i simpatična devojka se postepeno pretvara u osobu koju je potrebno hitno poslati na lečenje u ustanovi zatvorenog tipa, izobličenog je izgleda, crnih očiju i napola ofarbana. Gluma Elisabeth Moss je highlight ovog filma, svi ostali su sporedni (čak i scenarista filma koji igra poluretardiranog brata). Tehnički film izgleda tek osrednje a povremeno i vrlo jeftino jer je primetno da su neki dijalozi snimani ispred zelenog platna. Specijalnih efekata ima vrlo malo a tek u jednoj sceni se vidi krv. Najveći problem sa filmom je ipak neodlučnost autora da svoj uradak smesti u određeni žanr, ili je to upravo namerno urađeno. Tokom kompletnog trajanja filma nije najjasnije šta se zapravo dešava, završetak daje neke odgovore ali ih epilog opovrgava. Ukoliko je Emma skrenula sa pameću, što se najverovatnije i desilo, zašto se to isto desilo i drugim devojkama koje su živele pre i posle nje u istoj kući? Film ne daje odgovore na ovo pitanje već servira barem dva moguća raspleta pa nek svako izabere koji mu se više dopada. Problem je što ni ljubitelji psiholoških filmova ni ljubitelji ghost filmova neće biti zadovoljni sa završetkom The Attic.

The Attic je skromni filmčić, skromnih mogućnosti i skromne priče, iako je barem ovo poslednje moglo lako biti izbegnuto. Kao takav nameće se za gledanje ljubiteljima indie ostvarenja, ljubiteljima filmova koji se dešavaju u izolovanim i ukletim kućama i onima koji vole filmove sa poremećenom tinejdžerkom u glavnoj ulozi.