HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Ajai

Uloge: Shirly Brener, Edward Furlong, Tiffany Martin

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1864492/

Trailer: http://youtu.be/74y7BLna_aw

Pogledajte još: The Barrens (2012)

Prvo pitanje koje se nameće posle gledanja filma Stitch je who the fuck is Ajai, režiser, scenarista i producent ovog filma? Koliko god sam se trudio (a nisam mnogo) na internetu nisam našao više podataka o dotičnom ili dotičnoj. Drugo pitanje je šta smo mi gledaoci Bogu zgrešili da nas autori filmova toliko bombarduju CGI-jem i da li bi oni uopšte bili u stanju da snime nekakav film bez korištenja animacija? Treće pitanje je ključno i glasi: kako je Ajai uspeo/la da od prilično jednostavne teme i priče snimi nešto tako konfuzno i teško za praćenje kao što je Stitch?

Već sam pomislio da je ekipa u filmu krenula da provede jedan prijatan vikend u pustinji, uživa u pustinjskoj oluji i sretno se naguta peska dok ih slashuje pomahnitali krvolok besan jer mu je jutros pokipelo mleko, kad – priča u ovom filmu je barem malo originalnija. Zbog tragedije sa kojom se nikada nisu pomirili, tragedije u kojoj je nastradala njhova ćerka Lilly, Marsden i njegova supruga Serafina, skupa sa jednim interracial parom, dolaze u iznajmljenu građevinu negde daleko u pustinjskoj nedođiji. Svrha dolaska nije vikendaška, ekipa je došla da izvrši ritual pročišćenja, vaskrsenja, šta li, tamnoputi čovek je medijum koji bulažnjenjem raznoraznih gluposti oko logorske pustinjske vatre pokušava da dopre do Lilly, do smrti, do ko-zna-čega da bi uradio ko-zna-šta. Nakon rituala postaje izvesno da se niko od prisutnih ne seća planiranja ovog puta i dolaska na ovo mesto. Marsden uz to počinje da vidi prikazu demona u kući a čini se da se nešto krije i iza pink gvozdenih vrata u podrumu. Crnčeva devojka najednom dobija ranu na telu, izgleda da je neko video Lilly kako se kreće po kući, ili je to samo prikaza, a Lillyna lutka je odjednom oživela. Mnogo konfuzno, nepovezano i nabacano ali će se na kraju sve „raspetljati“ u donekle „logičan“ smisao i dati gledaocima (a posebno onima koji imaju decu) pozitivnu poruku.

Stitch poseduje užasno odmotavanje priče. Iako u početku uspeva da stvori kakvu-takvu atmosferu, pre svega zahvaljujući dobrim koliritima i starinskom enterijeru, sve se ruši još pre središnjice filma. Tada postaje konfuzno pratiti priču u kojoj se ne zna šta je san a šta java, šta je demon a šta pokojna Lilly i šta mrtva ćerkica uopšte želi od svojih roditelja. Na kraju filma će se delimično pokazati ceo smisao ovoga ali ostaje utisak da je negativac u ovom filmu nedorečen. Neiskustvo autora, njegov netalenat i sindrom mnogo-hteo-mnogo-započeo-malo-bio-u-stanju-da-završi se ogleda u pomenutom demonu & devojčici. Obično u horor filmovima znamo ko proganja junake, šta želi od njih i kojim se oružjima i oruđima služi. Ovde demon lupa na vrata podruma, niko ne želi da ga pusti a on se noću pojavljuje u njihovim sobama. Pa zašto je onda lupao na vrata podruma ako može da izađe kada mu se prohte? Samo da zaplaši nas gledaoce? Kao da to nije bilo dovoljno neki dijalozi su užasno loše napisani pa sam se svojski trudio da pohvatam sve konce međusobnih razmirica, prepiranja i iznenadne unakrsne mržnje. Nekoliko scena sam premotavao i ponovo ih gledao ali mi situacija nije bila mnogo jasnija. Negde kod polovine filma sam tek shvatio ko je kome šta u ovom filmu, suprug, majka, ćerka ili tašta, šta li. 

Autor je čak ubacio i takve budalaštine kao dolazak sudnjeg dana, pomračenje Sunca koje je vidljivo na celoj Zemlji i oluju koja širom sveta odnosi stotine hiljada života. Eto do čega može da dovede jedan glupi ritual još glupljeg crnca i njegovo baljezganje i prizivanje smrti. Svi ovi efekti (nevreme, munje & gromovi, pomračenje sunca, demon) su kompjuterski animirani kao i obično u sličnim filmovima. Problem je što je ovde animirana i devojčica, spoljašnji izgled kuće, pustinja, nebo, logorske vatre, dim... Dve trećine filma je snimljeno ispred zelenog platna što je preuočljivo. Za neke scene se slažem da su tako morale biti snimljene ali ako autori filma nisu imali sredstava da zapale pravu vatru i da proizvedu pravi dim onda zaista neka se manu daljeg snimanja filmova. Kasting Stitcha je nižerazredni i u njega se savršeno dobro uklapa propali Edward Furlong koga pamtimo kao klinca iz Terminatora II. Iako nije toliko loš u svojoj ulozi on više pleni svojom zadriglošću, podočnjacima i licem na kojem se ogleda njegov život pun poroka. Veći utisak na mene je ostavila simpatična cura neobičnog izgleda u ulozi Lilly koju pamtim iz filma Alien Armageddon kada takođe nije progovorila ni jednu jedinu reč.

Stitch je čudan i konfuzan film koji se povremeno neuspešno trudi da bude i umetnički. Gledaocu najčešće neće biti najjasnije šta se dešava na ekranu niti šta film pokušava sa samim sobom. Budući da je priča dosta prizemna mislim da je film morao jednostavnije i efektnije da se odvija, da je morao da sadrži manje CGI animacija što bi dalo barem prosečan rezultat.