HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Mickey Keating

Uloge: Derek Phillips, Larry Fessenden, Dean Cates

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2218416/

Trailer: http://youtu.be/PMmz8Ob_dAw

Pogledajte još: Vacancy (2007)

Nakon dosta filmova koji su bili prilično kvalitetni i zanimljivi te se prikazali na After Dark Horrorfestu (The Gravedancers, Penny Dreadful, Unrest, The Broken...) cela manifestacija je prerasla u produkcijsku kuću After Dark Films, koja izdaje horor i akcione filmove oslabog kvaliteta i produkcije. Nekoliko njihovih filmova opisanih na ovim stranicama (Prowl, Scream of the Banshee, The Task, Dark Circles) je prosečno doseglo tek do „četvorke“ a ni Ritual neće uspeti taj prosek da popravi. 

Ponekad sam ubeđen da omot i naslov filma mnogo govore o kvalitetu snimljenog (ne)dela a ovo je jedan od takvih slučajeva. Kada vidite nemaštoviti i generički deja-vu omot, sa sve svetlećim „motel“ znakom, i pročitate da se film zove Ritual više je nego izvesno da ovde od originalnosti nema ni „o“. Ostaje nada da se i bez originalnosti može dobiti zabavno provedenih sat ipo, da hiljadu puta viđena priča može biti opet zanimljiva ali su ta očekivanja samo jednotrećinski ispunjena. Film počinje sa Lovely, što je debilno ime devojke tj. žene sumnjivog morala, glavnog lika ovog filma. Lovely neko snima na plaži, ne saznajemo previše mnogo informacija ali je po kupaćem kostimu i sunčanim naočarama evidentno da snimak datira iz 60-ih godina prošlog veka. Da li se i kompletna radnja i dešava tada teško je reći, posmatrao sam tehničke detalje i scenografiju i nisam stekao utisak da se film dešava bilo kada u prošlosti. Elem, radnja se seli u motel sa omota filma gde uplakana Lovely u panici poziva svog bivšeg muža da dođe u iznajmljenu sobu. Ovaj hitro dolazi i zatiče je u stanju šoka dok na patosu leži ubijeni muškarac. Šta sad raditi, kako se izvući iz celog haosa a da bivša supruga ne bude kažnjena zbog ubistva koje je počinila, kako se rešiti leša kada hotel nema zadnje dvorište gde Amerikanci tradicionalno zakopavaju leševe?

Negde u tom kuda-sa-truplom razmišljanju njih dvoje upališe tv, prepoznaše na traci ubijenog, videše još nekoliko maskiranih osoba s njime, zaključiše da je neka sekta u pitanju a tada videše da svi skupa ritualno ubijaju neku nepoznatu devojku. Zaključiše da se to isto spremalo i Lovely i da je ostatak kulta na putu u hotel. Čim to zaključiše maskirani sektaši zakucaše na vrata. Ono što sledi je spašavanje, bežanje, borba, plakanje, dahtanje, stenjanje, pa opet plakanje, pa opet bežanje, zapitkivanje „šta hoćete od nas“, iako svi znaju šta hoće od njih i da se pobeći ne može. Bez obzira na sve nabrojano u prethodnoj rečenici film u većem delu svog toka nema nikakve dinamike. Samo dolazak u hotel na poziv Lovely traje skoro polovinu filma, kadrovi vožnje su bespotrebno dugi, gledamo raznorazne scene koje nemaju svoj smisao (čemu služi priča o bratu Lovelynog bivšeg muža) ni poentu (cilj njenog spašavanja nije dublje definisan, pa ostaje nejasno zašto bivši muž rizikuje robiju da spasi bivšu ženu koja se prostituiše po motelima). Spora radnja dosta ubija ceo film, deluje kao da je autor impresioniran načinom pripovedanja Ti Westa ali mu nedostaje talenta da sa delimično izgrađenom atmosferom nešto i uradi. U tome mu ne pomaže ni napisana priča koja je toliko „razrađena“ i „puna dešavanja“ da bi savršeno mogla da se uklopi u jedan 15-to minutni segment nekog omnibusa.

Jednostavna priča koja se svodi na krvoloci-nas-vijaju-a-mi-bježimo i svega dve-tri lokacije na kojima se sve dešava dovode to toga da je film dosta vizuelno monoton. Većina filma se dešava u hotelskoj sobi, tek nešto scena je snimljeno ispred hotela, zatim vidimo dve scene u automobilu (od kojih je ona zadnja apsolutno besmislena) i scene u okolini hotela, dok Lovely beži po nepreglednoj i mračnoj okolini. Ove poslednje scene su suviše mračne i u njima se malo toga vidi. Deluje kao da su one osmišljene samo da bi u svoj toj mrkloj tami gledaoci videli „jezive“ maske članova kulta čime bi se opravdalo smeštanje filma u žanr horora. Osim ove jezivosti drugih efekata u filmu nema, vidimo ubijenog čoveka u hotelskoj sobi i maskirane ubice koje se spremaju da ritualno ubijaju bodežom i to je sve. Film pruža korektnu glumu ali nedefinisane likove sa nejasnim istorijatom. Možda najkvalitetnika karakteristika Rituala je napetost koju povremeno pruža i prava je šteta što se sve i završava na tome; malo koji gledalac će imati živaca da sve isprati do kraja i vidi završetak filma koji je bez nekog objašnjanja i poente, a uz to i vrlo predvidljiv (zar je iko mislio da se od krvoloka može pobeći?).

 

Ritual se može preporučiti isključivo ljubiteljima indie filmova ali i oni moraju biti upozoreni da je ovaj film vrlo tanak kako na polju priče tako i na polju kompletne izvedbe. On priža nešto dinamike, atmosfere i napetosti ali će gledalac pre svega biti ugušen konstantnim usporavanjem radnje i njenim veštačkim razvlačenjem, bespotrebnim dijalozima i nepotrebnim kadrovima.