HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Victor Salva

Uloge: Luke Kleintank, Alex McKenna, Anthony Rey Perez

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1385543/

Trailer: http://youtu.be/jlH2ELLNHtw

Pogledajte još: The Prophecy (1995)

Ime Victora Salve će većini horor fanova biti više nego poznato; karijeru je započeo debitantski zadovoljavajućim klovn-slešerom Clownhouse, medijsku afirmaciju nakon ovog filma doživeo zbog nemilih događaja, a zatim horor publiku kupio dobrim Jeepers Creepers i njegovim nastavkom. Šta se nakon toga desilo nije mi poznato, tek, nakon sedmogodišnje (horor) pauze Salva snima katastrofalni Rosewood Lane a nakon nekoliko sezona i Dark House, originalnog naziva Haunted. Nakon njegovog gledanja postaje skoro izvesno – Victor Salva više ne zna da snimi (a još manje da napiše) dobar horor film. 

Nick Di Santo je tinejdžer obeležen od samog rođenja. Hajde što nikada nije upoznao svog oca niti je majka želela da ga obavesti ko je dotični počinilac seksualnog dela, nego što je i dotična majka završila u ludnici kada je dečaku bio jednocifren broj godina. Ni to nije sve, momak poseduje sposobnost da dodirom predvidi smrt osobe koju dotakne, kada to vidi upada u trans što je predmet podsmeha okoline i razlog za njegovo izbegavanje. Nakon CGI smrti svoje majke mladić odlazi kod advokata koji mu daje hrpu spisa iz kojih se daje zaključiti da se radi o nekakvom nasledstvu. Na stranu sve, mladića zanima samo starinska kuća sa okruglim prozorom na vrhu, kuća koju nikada nije video ali ju je oduvek poznavao, odmalena crtao i o njoj maštao. Kako – niko ne zna, ali će se do kraja filma objasniti (skoro). Nick vodi svoju devojku koja je u poodmakloj trudnoći i svog prijatelja te odlazi u ruralne predele da pronađe kuću svojih snova a samim tim i sazna istinu o svom ocu. Ispostavlja se da kuće nema, zapravo možda je i ima samo ju je poplava odnela kilometrima daleko. Potraga za kućom se nameće sama po sebi a kada je pronađu uslediće neočekivani obrt – kuću čuva tajanstveni i agresivni starac kome pomažu horde pogurenih kreatura naoružanih sekirama i spremnih da njima brane posed.

Iako je i do tog momenta bilo naznaka paranormalnog tek u ovom trenutku Dark House prerasta u supernatural horror movie. Nažalost, dodao bih. Nisam upoznat sa pisanim štivom Dark House od Charlesa Agrona, ali je scenario filma koji je nastao na temeljima ovog pisanija užasno konfuzan, prekomplikovan, preplitak i stoji na užasno labavim nogama. Priča je budalaština o anđelima i demonima, o spašavanju vječno zatočenih od strane jednih dok ih drugi u tome sprečavaju. I jedni i drugi izgledaju kao obični građani dok su samo grbavi sekiraši očigledno iz drugog sveta. Čak i ovakva tematika je mogla da bude zanimljiva, pa ko voli nek izvoli, da nije užasno neubedljiva, nedorađena, plitka i nerazumljiva. Užasno sam se upinjao da pohvatam sve konce i da shvatim šta se krije u podrumu kuće, kakve veze imaju povešani ljudi o veliko drvo, kako se stvor iz ventilacije kuće pojavljuje u svim ventilacijama ovoga sveta i kakve veze ima 23 izvađenih srcadi sa svime ovime ali mi je dobar deo ovih stvari ostao nepoznanica i po završetku filma. Ionako nepovezana priča koja deluje kao skup nedorađenih i nabacanih ideja se kompletno urušava u završnici filma, ne dajući logična ni razumljiva objašnjenja. Glumci ne uspevaju da budu previše ubedljivi izgovarajući linije teksta slabog scenarija koji im nameće da se ponašaju neprirodno i da ulaze iz klišea u kliše (u šumi nema signala mobilnog telefona ali ima interneta).  

Iz ovog razloga niko u filmu ne dobija prelaznu ocenu za izvedbu svog lika, kako glavna grupa tako ni grupica likova u kasnijem toku. U filmu se pojavljuje nekoliko poznatijih faca od kojih je svakako najpoznatiji Tobin Bell (the star of Saw, kako navodi navlakuša na omotu filma). Bell se pojavljuje u nekoliko scena a svojim izglednom nije previše ubedljiv jer je teško poverovati da neko ko godinama živi daleko od civilizacije ima talasastu frizerski sređenu kosu. Gospodin Salva se povremeno trudi da stvori horor ugođaj ali mu to najčešće ne polazi za rukom. Kada se radnja dešava u odgovarajućem ambijentu te scene imaju potencijala: šuma, puteljci, proplanci i sama kuća sa velikim drvetom deluju jezivo ali to nije do kraja iskorišteno jer sama priča nije u službi toga. Kada režiser sam stvara jeziv ugođaj to najčešće prolazi smehotresno, poput horde pogurenih sekiraša kada četvoronoške bauljaju kroz šumu brže od automobila. Iako se Salva trudi da Dark House barem podseća na Creeperse on je bliži imbecilnosti jednog Rosewood Lanea, gde je sramotni horor na biciklu zamenjen apsolutno nemaštovitim čupavim kreaturama na daljinski (podrumski) upravljač. Specialni efekti se kreću od prilično dobrih i starinskih (scena sa ubijenim debeljkom) do katastrofalnih i animiranih (scena požara deluje kao da dolazi iz Asylumovih filmova).

Kompletan Dark House je primetno slabije produciran i vrlo često se vidi da u njega nije uloženo mnogo novca, prvenstveno posmatrajući specijalne efekte i nedostajuće scene. Dosta scena je snimljeno ispred zelenog platna i to je vrlo učljivo, što film ovakvog autora i u ovoj godini sebi ne bi smeo da dozvoli. Sama priča je imala potencijala (vrlo malo, ali je ipak imala) ali je doživela katastrofalnu izvedbu pa film konstantno nervira gledaoca umesto da ga tera na razmišljanje ili mu pruži dozu zabave. Čak i dobre stvari, poput preokreta u drugoj polovini filma, će proći bez odgovarajućeg šoka jer su likovi vrlo slabi i površni pa nikoga više neće biti briga za njihovu sudbinu.