HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Roy Ward Baker

Uloge: Peter Cushing, Charlotte Rampling, Barry Morse

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0068230/

Trailer: http://youtu.be/UWUMlQBHHpg

Pogledajte još: The House That Dripped Blood (1971)

Asylum je britanski horor film urađen u nekada poznatoj Amicus produkciji za koju su snimali Peter Cushing, Christopher Lee i drugi poznati glumci sve do kraja sedamdesetih a koja u svom repertoaru ima nekoliko filmova slične forme. Asylum je zapravo omnibus film gde su četiri (ili tačnije tri ipo) priče uokvirene mnogo čvršće i temeljnije nego kod sličnih ostvarenja. Scenario za film je uradio Robert Bloch koji je najpoznatiji kao pisac knjige Psycho koja je poslužila kao osnova za istoimeni Hitchcockov film. Za potrebe Asyluma Bloch je adaptirao svoje četiri kratke priče.

„Luđaci me privlače“, napisao je davno u jednoj kratkoj priči Guy De Maupassant a izgleda da je isto osećao i pisac priča koje sačinjavaju ovaj film. Kao što i naziv samog filma govori radnja se dešava u mentalnoj ustanovi i govori o lekarima i pacijentima, svesno brišući granicu između njih kao i između zdrave psihe i ludosti. Mladi doktor dolazi u ustanovu gde se leče neizlečivo poremećeni, gde nakon razgovora sa upravnikom treba da odluči da li prihvata posao ili ne. Upravnik mladog doktora stavlja na težak test: da bi dokazao svoje sposobnosti mladić se mora popeti u bolesničke sobe koje su čvrsto zaključane, razgovarati sa svakim od malobrojnih pacijenata i zaključiti koji od njih je do nedavno bio upravnik ovog zdanja ali je iznenada skrenuo pameću i sam postao pacijent. Ispitivanja pacijenata i njihove ispovesti čine tri priče koje gledamo, dok se četvrta direktno nadovezuje na sadašnjost koja ove priče povezuje. Doktor prvo ispituje Bonnie koja prepričava kako je ubijena bogata supruga njenog ljubavnika. Bogata supruga je pasionirano proučavala vudu magiju što je rezultiralo da njen raskomadani leš napadne supruga koji ju je ubio a nakon toga i samu Bonnie koja je zbog toga skrenula pameću i završila u ovoj ustanovi. Ova priča mi se najviše svidela jer ima standardnu poruku o zločinu i kazni ispričanu na retro način a sve začinjeno zanimljivim specijalnim efektima kada komadi tela upakovani u pak papir napadaju.

Doktor nije siguran da li je Bonnie bivša upravnica pa prelazi na sledećeg pacijenta. To je Bruno, bivši krojač kome se život sunovratio onoga trenutka kada mu je u krojačku radnju ušla mušterija sa vrlo čudnim zahtevom. Mr Smith (koga igra legendarni Peter Cushing) traži da mu Bruno sašije odelo od misteriozne svetleće tkanine. Bruno se strogo mora pridržavati uputstava kada šije, od kojih je najbizarnije ono da može raditi samo od 00h do 05h izjutra. Ispostavlja se da ovako sašiveno odelo može oživeti mrtve a posledice ovog otkrića su Bruna dovele u instituciju zatvorenog tipa. U sledećoj prostoriji ludnice se nalazi Barbara koja se u sličnim institucijama i ranije lečila. Nakon jednog prethodnog izlaska iz slične ustanove i dolaska u bratovu kuću pokušala se vratiti normalnom životu. U tome ju je sprečio stari porok u vidu tableta ali i nestašna prijateljica Lucy koja se opet vraća u njen život iako je niko iz Barbarine okoline ne voli. Ova priča jeste predvidljiva ali priče sa sličnom tematikom volim da gledam baš zato što su uvek šokantne i toliko bliske istinitim događajima. Ova priča sadrži najmanje fikcije, jedina u filmu se ne bazira na oživljavanju mrtvih ili neživih a najsličnija je najpoznatijem delu scenariste filma.

Četvrti i poslednji intervju se odvija u prostoriji Dr. Byrona (koga igra poznati glumac Herbert Lom). Dr. Byron pojašnjava mladom doktoru da pokušava da napravi robota sa svojim likom i prenese svoju dušu u njega da bi mogao upravljati njime na daljinu i osećati sve što i on. Mladiću ni na kraj pameti nije da je ova fikcija zapravo istinita i da će mali robot sa „dušom“ imati uticaja i na samu njegovu sudbinu. Ova priča je dosta zbrzana i luckasta, sadrži vizuelno najubedljivije specijalne efekte i bila bi vrlo pogodna za remakovanje. Svaka od prve tri priče, plus povezujuća, je zanimljiva na svoj način, karekterišu ih dobra gluma (Charlotte Rampling se izdvaja), pristojna retro atmosfera i obavezni preokret na kraju. Takođe, preokret na kraju kompletnog filma može nekoga iznenaditi mada je meni lično bio dosta predvidljiv. Ipak, zanimljivo može biti pogađanje ko je od svih ovih bolesnika zaista bivši upravnik.  

Asylum je kvalitetan omnibus i dobar pokazatelj da se i bez previše morbidnosti i krvi može snimiti dobar horor film, što današnjim horor autorima postaje sve manje jasno. Asylum preporučujem za gledanje svim ljubiteljima omnibusa, ljubiteljima filmova sa ludacima i njihovim uvrnutim ispovestima, kao i ljubiteljima starih horor filmova uopšte.