HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Oxide Pang Chun

Uloge: Race Wong, Rosanne Wong, Anson Leung

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0434762/

Trailer: http://youtu.be/y4olFbP1Yxc

Pogledajte još: A Tale of Two Sisters (2003)

Braća Pang su najpoznatija po horor filmu The Eye iz 2002. godine i njegovim nastavcima, što je dovelo i do američkog i indijskog rimejka. Horor fanovima još može biti poznat film The Messengers iz 2007. godine a Ab-normal Beauty je njihov film koji krajem ove godine slavi deceniju od pojavljivanja. Naspram klasičnog prekookeanskog horor trilera Ab-normal Beauty je zaista abnormalno lep film pa se kao preporuka nameće onim gledaocima koji više cene vizuelni efekat od same sadržine koja je u ovom slučaju stavljena u drugi plan.

Jiney studira umetnost, slikanje i fotografiju a slobodno vreme provodi sa Jas, kada zajedno fotografišu raznorazne predele, objekte i građevine a zatim fotografije razvijaju u mračnoj sobi. Vreme provedeno sa Jas nije sasvim slučajno, seksualno zlostavljanje od dečaka u detinjstvu i tragedija koja je bila rezultat toga doveli su do toga da Jiney mrzi muškarce i da se udaljila od svoje majke koja je trenutno van grada. Veza sa Jas nije samo prijateljska, u nekoliko navrata se gledalac navodi da je u pitanju ljubav iako eksplicitnih scena toga nema; sve se završava na (drugarskim) emocijama i velikoj privrženosti dve lepe devojke. Slučajni prolazak pored automobila koji je doživeo sudar za Jiney predstavlja prekretnicu u dotadašnjem životu, ona biva fascinirana nastradalim vozačem automobila i prosto opsednuta besomučnim slikanjem mrtvog i krvavog tela na pločniku. Od tada njen umetnički život se drastično menja, sa „normalnih“ fotografija prelazi na slikanje isključivo smrti, slika mrtve životinje i ljude a na umetničke slike dodaje efekte krvi. Ovaj umetnički poriv za smrću ne može sebi da objasni na logičan način ali je izvesno i da postaje psihički nestabilna i da pati od nekakvih priviđenja. Jedini koji joj se nudi u pomoć je momak Anson koji je zaljubljen u Jiney ali ona uporno odbija bilo kakav kontakt sa njim.

Jas biva zapanjena sa promenom njene prijateljice i šokirana fotografijama koje ova pravi. Sve te samoubijene devojke, zaklani pilići i psi u raspadnutom stanju bi čak mogli da prođu da nije stalne priče o smrti i fasciniranosti njome. Jas hoće da pomogne prijateljici ali nije sigurna na koji način to da uradi. Kada je izvesno da stvari po Jiney postaju sve gore film se menja iz art horora u horor triler a u opasnosti su svi iz njenog okruženja, uključujući i nju samu. Od fotografa koji beleži trenutak prestanka života i pritiskom na okidač fotoaparata zamrzava jedan trenutak večnosti Jiney postaje i sama objekat kome se smrt opasno približava. Iako je želela smrt i bila fascinirana njome Jiney u ključnim momentima filma ipak hvata život obema rukama i uspeva da prodiše punim plućima, zbacujući sa sebe teret krivice i ono što ju je mučilo od samog detinjstva. Film posle svih morbidnih i krvavih scena ipak nosi pozitivnu poruku a za kompletni hepiend nedostaje nekoliko osoba koje su skončale tokom napetih i misterioznih voajerskih torture dešavanja.

Ab-normal Beauty je prelep film sa izuzetnom režijom, gde je svaki kadar pažljivo osmišljen a svaka kretnja kamere na neki način originalna. Bezbroj krupnih kadrova gde posmatramo umetnička dela i fotografije koje su prijateljice naslikale i uslikale samo pojačavaju utisak lepote celog filma. Lepota filma se ne ogleda samo u koloritima, fotografiji i kameri već i u dve glavne glumice koje igraju Jiney i Jas a koje su zapravo dve sestre u stvarnom životu. Iako to može zvučati čudno, pa čak i bizarno budući da su u filmu u nekakvoj planktonskoj lezbo vezi, njih dve zaista deluju vrlo bliske, vrlo povezane a pre svega lepe i simpatične. Gledalac se može vezati za njih što će dovesti do šoka u završnici filma. Spora radnja iz prve polovine filma se menja u drugoj polovini kada tonovi postaju mračniji, fotografije krvave a film dobija na napetosti i brutalnosti. Reklo bi se da za poslednju trećinu filma autor direktno pozajmljuje neke ideje iz hitova poput Rear Window ili Peeping Tom kombinujući ih sa modernim torture brutalnostima i vrlo dobro snimljenim scenama nasilja koje mogu biti uznemirujuće.

Ab-normal Beauty zaslužuje apsolutnu preporuku a nijedan ljubitelj azijskih horora ne bi trebao da ga propusti. Iako ne poseduje izrazito strašne scene ovaj film pleni svojom vizuelnom raskošću, ubedljivim i lepim glumicama, kao i kombinacijom napetog trilera i psiho drame. Kao i obično kod azijskih filmova priča je dovoljno duboka da gledaoca tera na razmišljanje i analizu jer sve ono što vidimo možda i nije stvarnost već portret dezorijentisanog umetnika i njegove napaćene duše.