HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Sonny Laguna, Tommy Wiklund

Uloge: Jessica Blomkvist, Patrik Almkvist, Lisa Henni

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2140671/

Trailer: http://youtu.be/s8Iy1lmpFNE

Pogledajte još: Evil Dead (1981)

Wither je švedski pokušaj da plasira film koji će objediniti sve ono najbolje iz nedavnih horor hitova, prvenstveno Evil Dead, The Cabin in the Woods i nekog prosečnog zombie filma, kakvih je poslednjih godina zaista previše na tržištu. Za ljubitelje pomenutih naslova Wither (ili Cabin of the Dead) može biti zanimljivo iskustvo ali uz napomenu da ne očekuju previše originalnosti. Iz nepoznatih razloga autori se nisu usudili da unesu ništa novo u žanr (osim onoga što pokreće Zlo) a film je lišen i humora koji bi bio dobro došao uz ovako preterano brutalan i krvav film.

Originalnost se ogleda u osnovi priče, tačnije u Zlu. Zlo u ovom filmu je Vittra, kreatura iz švedske mitologije koja navodno živi pod zemljom. Iako se u nordijskoj mitologiji Vittra spominje kao duh u ovom filmu je predstavljena kao biće, nešto između mrtvaca i zombija, vizuelno najsličnija zemljanom pećinskom mesožderu iz The Descent (pogledajte poslednju sliku uz ovaj opis). I sad, slučajna koincidencija je htela da baš to biće živi u podrumu kolibe u koju su se uputili naši tinejdžeri u nadi da će u sred šume provesti jedan redovni & razulareni vikend pun loše muzike, seksa, alkohola i kojekakvih poroka. Zapravo, kolibu im je preporučio roditelj jednog od njih, vaspitno rekavši „znam jednu lepu i opremljenu kolibu u koju niko ne zalazi poslednje vreme, zašto ne odete u nju“, i tako i bi. Dva automobila, u jednom bejahu cure a u drugom moškopolni, parkiraše se na nekoliko kilometara od kolibe jer puta do nje ne bejaše, grupica odmah vide nepoznatog lika sa puškom na ramenu koji im ne odgovori na pozdrav već tajanstveno uteče međ rastinje a zašto to tako bi videće se već večeras. Uglavnom, ekipica stiže do kolibe, počeše da obijaju bravu jer ključa naravno ne imaše, a dvoje uđoše kroz zadnji (otvoreni) prozor da bi iznenadili ostale. 

Cura koja uđe otraga napravi grešku jer reši da se sakrije u podrum ni ne sumnjajući da će se u njemu naći oči u oči sa Vittrom lično & personalno. Vittra će joj istog trenutka izvrnuti oči i demonski je zaposednuti. Cura se vratila ekipi ali je više nego očigledno da sa njom nije nešto u redu, postaje depresivna, nešto kasnije počinje da krvari na sve sluzokože a zatim i umire samo da bi mrtva oživela i počela da napada druge prisutne. Srećom, uvod u ovom filmu nije previše dugačak, naviknut na prekookeanske uvode nisam očekivao akciju tako brzo. A kada jednom počne akcija ne staje do samog kraja filma. Zombificirana i vittraficirana cura napadne drugu devojku i odgrize joj pola lica, što je jasan znak da će ovaj film biti vrlo brutalan i krvav, ona zbog šoka upade u komu samo da bi napala svog dečka kada se ovaj najmanje nada, da bi ovaj napao... i tako dalje. Živih u kolibi biva sve manje a agresivnih zombija/demona sve više. Pomenute je vrlo teško ubiti, vatrenog oružja ima ali nekoliko metaka protiv mrtvih agresivaca ne igra nikakvu ulogu već se komadanje tela nameće kao jedino efikasno neutralisanje.

Wither je efektan film što se tiče specijalnih efekata, mada bih voleo da su oni još vidljiviji i da nisu zamaskirani povremenom tamom. Zdrobljene lobanje, odgrižena lica, odsečeni udovi, probijene glava i hektolitri krvi i raznoraznih tečnosti jesu omaž Evil Dead serijalu i najjači adut koji Wither ima da ponudi. Na drugoj strani stoji neoriginalnost, nespretno sklepana priča, nedostatak harizmatičnog lika u glavnoj ulozi i začuđujuće neefektan završetak. Monotonija kolibske radnje je donekle razbijena pojavljivanjem nesretnog pecaroša sa puškom o ramenu koji svojim flashback pričama delimično pojašnjava preživeloj ekipi šta se to događa. Da li treba napominjati da na ubeđivanje čoveka kako zaposednute „prijatelje“ moraju veoma brzo i efikasno ubiti preživeli momci odgovaraju sa „ne, to je naša Marie, kako da je pobogu ubijemo“, iako je očigledno da Marie više ne stanuje u svom telu, da su joj oči mrtvački ukočene i bele, usta krvava, koža bleda, da odvratno reži i pokušava zubima ubiti koga prvo dohvati. Iako je film švedski nije oslobođen američkih klišea, ili se to nije htelo.  

Momci koji su režirali Blood Runs Cold sasvim sigurno pokazuju napredak u svojoj filmografiji i uspeli su da sa samo 50k američkih dolara snime film koji je barem za klasu kvalitetniji, zanimljiviji i efektniji od prosečnog američkog niskobudžetnog zombi filma, kakvim smo preplavljeni poslednjih godina još uvek tekuće zombimanije. Ljubitelji brutalnih filmova koji donekle zamenaruju priču a u prvom planu cene brutalnost, krv, gnusne gore filmove i raznorazne iznutrice Wither treba obavezno da pogledaju.