Režija: Paul Hough
Uloge: Paul McCarthy-Boyington, Eddie McGee, Trista Robinson
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1427298/
Trailer: http://youtu.be/fqNwA46Nu10
Pogledajte još: Cube (1997)
The Human Race je još jedan kandidat za Glupost Godine, ukoliko počnem da dodeljujem tu prestižnu i teško osvojivu titulu za koju se poslednjih sezona pojavljuje sve više „kvalitetnih“ kandidata u vidu filmskih zlodela. Međutim, vrlo je zanimljivo da su recenzije ovog filma na stranim horor sajtovima gotovo isključivo pozitivne. Nema dileme da ovde neko nije normalan, ne isključujem mogućnost da sam to ja, ali The Human Race je po mom skromnom mišljenju zaista bljuvotina gigantskih razmera. Ukoliko se nekome film ipak svideo bio bih srećan da ostavi komentar ispod ovog opisa i iznese svoje argumente.
Na početku filma imamo jednu simpa tinejdžerku koja se brine o svojoj mlađoj teško bolesnoj sestri. Ne vredi ništa briga, sestrica umire, kadar groba je u krupnom planu ali to nije kraj muka ove tinejdžerke jer i ona dobija neki rak baš poput preminule sestrice i preminulih roditelja. Nakon nekog vremena i određenog tretmana devojka uspeva da pobedi bolest i to je kraj priče o ovoj devojci. Koja je poenta svega ovoga? Radnja se sada seli na dva vojnika od kojih jedan gubi nogu u borbi a ovaj drugi mora da ga spasi. Od tada, pa nadalje & ubuduće njih dvojica su najbolji prijatelji i uživaju u civilstvu. I tu je kraj priče o njima dvoma, kao i o oboleloj pa izlečenoj curi. Drugi uvod je posebno jeftino odrađen i potrošeno je mnogo vremena koje bi više koristilo daljoj radnji i razvoju barem nekih likova. Nakon ovih bespotrebnih uvoda se desi – šta? Desi se Svetlost, sa velikim „S“. Svi koji su bili na jednoj the chosen raskrsnici bivaju obasjani Svetlošću i u trenutku trena odvedeni Negde, sa velikim „N“. U tom Negdeu se moraju boriti za svoj život, moraju učestvovati u Ljudskoj Trci koju organizuje Neko, sa jopet velikim „N“.
Dakle, cura sa početka filma čija porodična tragedija više nije bitna, dva prijatelja iz rata, čičica u kolicima, gluvonemi par, histerična žena, ratni veteran i još njih 72 komada čine 80-očlanu ekipu koja running for their lives. Čitava „igra“ se održava na izolovanom ali povećem području, koje uključuje kuće, zgradice, tunele, manja postrojenja i puno otvorenog prostora. Pravila igre su jednostavna ali teška za praćenje. Moraju se pratiti strelice ili će onaj ko skrene u suprotnom pravcu – umreti. Mora se biti sa obe noge na putu inače će onaj koji zgazi zelenu travu nedoma njegovog takođe umreti (ekološka borba, šta li). Ne sme niko da bude preteknut dva puta inače ode glava, takođe. Mora se svako trkati a samo jedan može pobediti. E sad, postavka ove igre na papiru ne deluje loše, zar nisu sličnu imali i Cube pa čak i Saw, ali u praksi tj. na ekranu ovo nikako ne funkcioniše. Gomila karaktera koji učestvuju u trci su samo nabacani na ekran, dobar deo njih gine veoma brzo (poput devojke iz uvoda koja je izdržala cirka nekoliko sekundi), većina nije previše ubedljiva a glumci nisu uspeli mnogo da izvuku iz slabašnog scenarija. Jedina koja je, uz možda glavnog lika na štakama, uspela da stvori pozitivan utisak je gluvonema devojka, pa deluje da su nehendikepirani likovi u ovom filmu zapravo hendikepirani lošim scenarijem.
Pravila trke je teško pratiti, kada neko stane na zelenu travu to je vidljivo ali je nemoguće znati ko je koga zaobišao prvi ili drugi put, ko zaostaje, ko je u prednosti, u kom pravcu se trči i ko koga vija da bi ga zaobišao, izgurao sa staze i na taj način ubio. Takmičari su svi od reda pokvareni i brinu se isključivo za svoje dupe, ali iz nekog razloga nije previše šokantno kada vidimo histerične domačice kako skidaju strelice da bi prevarile trkače iza njih ili ratne veterane kako guraju žene na travu da bi ih lišili života. U nekim slučajevima preobražaji iz normalnih ljudi u pomahnitale zveri nisu ubedljive, recimo usiljena promena jednog od dobrih momaka koji je nekoliko minuta pred smrt postao upravo onakav kao ljudi kojih se ceo život gnušao. Specijalni efekti se svode na eksplozije glave kada bilo ko prekrši stroga pravila trke i ovi headshotovi relativno dobro izgledaju. Dosta slabije izgleda CGI koji vidimo u besmislenoj Feastovskoj III završnici koja delimično daje neki smisao celom filmu koji sada postaje poput borilačke video igre. Mislim da će se ova završnica više svideti mlađoj populaciji i fanovina nekakvog Mortal Kombata ali je veliko pitanje koji će gledalac izdržati film do njegovog kraja.
The Human Race je na momente pristojno odglumljen i dobro režiran film ali sa katastrofalno konfuznom i nerazrađenom pričom punom nonsensa. Iako na momente izgleda dobro mnogo češće deluje bolno loše i amaterski osmišljeno, kao da su ga radili oni koji nisu znali šta hoće i sve to pod uticajem psihoaktivnih supstanci.
0 comments:
Post a Comment