HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Glenn Miller

Uloge: Cat Alter, Natalie Burtney, Drew Cash

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2991532/

Trailer: http://youtu.be/FTQ9ENU97WU

Pogledajte još: bilo koji drugi found footage

Da nisam po završetku filma video ime produkcije zaslužne za The Bell Witch Haunting ovaj opis bih počeo rečima kako je film iznenađujuće slab, nenadahnut, jalov, konfuzan, besmislen, nedovoljno strašan, kako nema svrhu svog postojanja i kako je velika šteta svih tih utrošenih bitova i bajtova (vremena su se srećom promenila inače bi u nepovrat otišlo dobro klupko filmske trake). Međutim, kada me je po završetku filma u odjavnoj špici dočekalo ime čuvenog Asyluma mnoge stvari su postale jasnije. 

Ne kažem da film ne bih pogledao i da sam znao ko stoji iza njega, samo bih lestvicu očekivanja spustio ispod podešenog na zadovoljavajući minimum, što je nivo očekivanja koji postavljam pred gledanje nenadahnutih ostvarenja found footage žanra. Dosadašnje iskustvo me je naučilo da gotovo svi filmovi ovog žanra liče jedan na drugi, da su uvodi gotovo prekopirani a „šokantni“ završeci standardno nejasni i otvoreni za nastavke. The Bell Witch Haunting se bavi (iznenađenje!) Bell vešticom koja je južnjačka legenda spominjana još u XIX veku. Do sada je ova legenda direktno ili indirektno obrađivana više puta pa je i Asylum rešio da pokaže šta „može“ i šta „zna“ na tu temu. Elem, jedna porodica je ritualno izmasakrirana a ono što deluje kao ubistvo ili samoubistvo ispostavlja se kao veštičijih ruku delo. No, da bi smo došli do tog „saznanja“ moramo pregurati sat ipo vremena dosade i budalisanja odraslih ljudi što „glume“ u ovom filmu koji bi trebao da izgleda kao dokumentarac. 

Na početku filma stoji natpis „based on true events“. Sad, kako je film zasnovan na istinitim događajima ako je postojanje dotične veštice legenda nije mi baš najjasnije. Uglavnom, uvod filma prikazuje porodicu koja je kupila „novu“ kuću a po starom dobrom običaju se nije raspitala zašto je dotična bila toliko jeftina. Da stvar bude još smešnija kuća se spominje u knjigama, na web sajtovima i mnogim drugim mestima koja pojašnjavaju postojanje veštice i brojna nerazjašnjena ubistva koja su se tu desila. Ali jeftino je jeftino, porodica lepo živi nekoliko dana, organizuje se rođendanska žurka, sisate cure se opijaju, momci se klibere, sve vrca od loše glume i u tom tonu prolazi dobar deo filma. Ondak na scenu stupa veštica koja se više ponaša kao duh i po unapred definisanom abecednom redu zaposeda članove porodice i sve koji koraknu u njihovu tj. njenu kuću. Svi redom izgiboše, dobar deo pogibija nismo ni videli, a gledaocu ni na kraj pameti nije da prestane sa zevanjem. Kada dođe finale filma, koje treba da pojasni šta se desilo sa pobijenom porodicom s početka filma, malo kojeg gledaoca će to zanimati, svi koji izdrže do ovog trenutka biće ugušeni dosadom i kompletnim galimatijasom nabacanih neubedljivih scena s koca i konopca.

Opet gledamo dosadne i odvratne FF uvode, opet gledamo kako se vrata pomeraju, kako se čaršav diže sa kreveta, kako escajg pada po kuhinjskom podu, kako veštica/duh zaposeda ukućane iako ih je mogla pobiti već prvi dan kao što je uostalom i učinila posle dve sedmice, opet gledamo gomilu nerezonskih odluka, jeftine produkcije i loše glume. U The Bell Witch Haunting čak i osnovna postavka otkud-svaki-momenat-na-filmkoj-traci nije dobro rešen. Klinac snima svaki trenutak svojom kamerom iako za tako nešto nema potrebe niti ima rezona; kada njegova sestra doživi strahovite košmare i jedva se oporavlja u ropcu brat se mnogo ne uzbuđuje već u gluvo doba noći sve uredno beleži kamerom (za to vreme otac ćerki po deseti put donosi čašu vode, kao da je histerično noćno vrištanje tinejdžerke posledica žeđi). Odlazak pomenutog klinca kod prijatelja i saznavanje na internetu svih tajni o veštici ovaj prima sa ležernošću i zezatorskim osmehom, kao da je u pitanju bezazlena šprdnja sa dokonim društvom na facebooku a ne ozbiljna situacija gde su neki već misteriozno nastradali a sestra mu proživljava svaku noć kao poslednju. Ovo je samo prva od stotinu glupih situacija i neprirodnih ponašanja što je previše čak i za film ovog ranga. 

The Bell Witch Haunting je vrlo slab film kojeg nema svrhe gledati. Ima tu nekih scena koje su imale potencijala, ima jedna jedina strašna scena, ima nekoliko lepih devojaka ali je to sve nedovoljno kada se na drugi tas vage kvaliteta stave njegove mane. The Bell Witch Haunting nema nijednu originalnu scenu već su sve viđene u Paranormal Activity, kao i u drugim found footage, hauting ili exorcism filmovima.