HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Fernando Di Leo

Uloge: Klaus Kinski, Margaret Lee, Rosalba Neri

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0066827/

Trailer: http://youtu.be/gafIjHGUp5M

Pogledajte još: Don't Look in the Basement (1973)

Fernando Di Leo je mahom režirao krimiće, trilere i vesterne a giallo bum početkom 70-ih je pokušao da iskoristi za snimanje prvog (i jedinog) horora u karijeri. La bestia uccide a sangue freddo ili u prevodu The Beast Kills in Cold Blood nije tipičan horor film iako počinje upravo tako, on pokušava da kombinuje više filmskih pravaca, pre svih dramu, triler i erotiku. Erotske scene su isečene iz verzija filma za neka tržišta a zavisno od tržišta film se zove The Beast Kills in Cold Blood, Asylum Erotica, Asylum of Blood, Slaughter Hotel i Cold Blooded Beast, kako se zvala verzija koju sam pogledao i koja sadrži erotke scene.

Radnja ovog filma je smeštena u izolovanu psihijatrijsku ustanovu za bogate žene. Svaka žena je lepa i ima problem sa sobom, doktori sa njima a najveći problem je pojava maskiranog ubice koji čini naizgled nasumična ubistva. Noću se prikrada kroz zadnji ulaz starog zdanja bolnice, upada u sobe i brutalno ubija žene različitim hladnim oružjima koje pronalazi u prostoriji gde su ova muzejski izložena, sa sve čeličnom devicom na počasnom mestu (sobu sa oružjem je i logično držati nezaključanu u psihijatrijskoj ustanovi, jel). Upravnik bolnice poziva policiju ali bi ceo skandal ipak trebalo držati podalje od javnosti jer narušava ugled elitne bolnice. To će biti vrlo teško učiniti jer se ubistva nastavljaju i pored prisustva policije, ubica je i dalje u zgradi, čak štaviše, iako mu nikada ne vidimo facu čini se da znamo ko je to. Ili možda ne znamo? Eto male misterijice i pokušaja Di Lea da pozajmi elemente iz romana Agathe Christie. Fernando Di Leo je angažovan da snimi film sličan Argentovim. Di Leo je nabrzinu sklepao scenario, angažovao ekipu i snimio film za samo 2-3 sedmice, glumci se nisu dovoljno poznavali, na sceni su bili mahom nepripremljeni za dijaloge, nisu znali koju scenu trunutno snimaju i gde je njena pozicija u filmu ali se to najčešće u filmu ne primećuje. 

La bestia uccide a sangue freddo uspeva da povremeno stvori zaista napete scene, najčešće tokom noćnih pohoda maskiranog ubice, toliko napete da je Di Leo možda zaista pogrešio žanr u kojem se afirmisao. Ubistva su giallovska i snimljena sa manjim budžetom pa mogu da prođu samo kod ljubitelja horor umetnosti tog doba. Potpuno druga stvar je scenario u kome se Di Leo nije snašao i nije znao šta da radi sa njim, čak i po sopstvenom priznanju. Iz tog razloga film deluje kao skup međusobno nepovezanih scena, naknadno izmontiranih u režiji, skraćenih, dosnimljenih ili presnimljenih sa dublerima. Uspeli horor deo nema mnogo veze sa erotskim, erotski sa triler a triler sa dramskim momentima i privatnim storijama pojedinih pacijenata. Svaka od žena ima svoj psihički problem, Rosalba Neri, koja se i najviše pojavljuje u filmu, ima problem stalne potrebe za ljubavlju i seksom. Iako tvrdoglavo napada svakog muškarca pored sebe lekari stoički izdržavaju taj pritisak ili su gejevi. S druge strane, tamnoputa pacijentkinja koja ima strah od otvorenog prostora ima vezu sa crvenokosom medicinskom sestrom, a druga pacijentkinja sa glavnim lekarom koga igra Klaus Kinski. 

Zaista me zanima na koji način je autor ovog filma uspeo da angažuje Kinskog, definitivno da budžet ovog filma nije velik a definitivno je i da mu je priča slaba strana. Iz onog što je imao pred sobom Kinski je izvukao maksimum, u svakoj sceni izgleda pomalo tajanstveno i jezivo, čak bi se reklo i nenormalno a po rečima Rosalbe Neri takav je bio i za vreme snimanja. Da li je zaista bio čudak ili je samo ulazio u ulogu nije joj poznato ali postoje priče da je Kinski poput mnogih velikih umetnika bio ekscentričan i egocentričan na svoj način. Ono što obeležava ovaj film su erotske scene koje vremenom prerastaju u suviše eksplicitne. Početno tuširanje ili masaža vremenom prerastajuju u žensku masturbaciju i vode ka vođenju ljubavi i oralnom seksu među ženama. Krupni kadrovi vagina tokom samozadovoljavanja su nešto što može biti šokantno za gledaoce koji to ne očekuju u jednom horor filmu a ove scene su snimljene mimo scenarija i bez znanja producenata. I nakon toliko godina nije poznato da li se u ovim scenama pojavljuju glumice iz filma ili su angažovane dublerke. Sve žene u filmu su prelepe, prirodne, bez silikona i ostalih hemijskih dodataka i pravo uživanje ih je gledati. Neke od scena sa ženama zaista bespotrebno dugo traju; ako je za scene vođenja ljubavi u cvećnjaku bilo razloga onda za višeminutno igranje dve ljubavnice uz afričku muziku sigurno nije, mada treba imati u vidu da je nekada, a posebno u talijanskoj kinematografiji, meka erotika bila in. 

Poslednje za spomenuti treba odličnu muziku i predivnu muzičku temu koja se provlači kroz ceo film. No, sve je to slaba vajda jer se film već u svojoj središnjici rasplinuo između nodovoljnog horora, bespotrebne erotike, neefikasne priče, disbalansa žanrova i nepravilno podešene krivulje zabavnosti i tenzije. Ljubiteljima nagih retro ženskih tela i starih filmova uopšte La bestia uccide a sangue freddo može biti donekle zanimljiv ali oni koji očekuju kvalitetan giallo trebalo bi da pogledaju nešto drugo.